СЕОСКО-ТУРИСТИЧКО ДОМАЋИНСТВО „КРИВАЦ” У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА ДРУГАЧИЈЕ ОД ДРУГИХ Место добрих идеја
Кућа за одмор у потесу Кривац у Сремским Карловцима, с погледом на Дунав и Ковиљско-петроварадински рит, која је непуних четврт века у поседу породице Мишковић, од 2022. године постала је место у ком др Ивана Мишковић развија пројекат еко хаб и идеју смањења отпада, рециклаже и поновне употребе предмета и намирница и производње других производа од њих, спроводи у дело.
Сплет животних околности Ивану, која је докторирала одрживи развој и туризам на Факултету за спорт и туризам, натерао је да покрене бизнис који јој је по вокацији близак у оквиру свог Сеоско-туристичког домаћинства „Кривац“.
- На Факултету за спорт и туризам провела сам десет година испрва као сарадник у настави, па асистент, држала вежбе студентима из области агенцијског пословања. Радила сам до краја 2022. када сам постала технолошки вишак. У том периоду мој супруг изненада умире,тако да сам остала без супруга и без посла са двоје деце у размаку од неколико месеци. Немајући прихода, селим се са децом у Кривац из стана у граду који издајем, и тада почињем да развијам пројекат „Кривац еко хаб“ - прича нам Ивана.
Четворочлани тим, који поред ње чине кувар Ђуро Сандић, студент на ФТН-у Јован Жарков и кројачица у пензији Душица Њагрић, удахњује други живот у предмете и намирнице који су вишак и сигурно би завршили као отпад. Од намирница које прикупе најчешће од Карловчана, Новосађана и Инђијаца, као што су грожђе, све врсте воћа, поврће, сиреви, гљиве, зачинско и лековито биље... праве туршију, сирупе, џемове, винске соли, сирће. Ивана додаје да су сви њихови производи с еколошком компонентом, односно нису настали у конвенционалној производњи
- Сама лепеза производа је врло широка из простог разлога што су у питању различите намирнице у малим количинама - каже наша саговорница. – Трудимо се да испитамо шта све може да се направи од њих. Производе пакујемо у стаклену амбалажу, коју пак добијамо од пет локала у Карловцима. Трагајући за рецептима посежемо за интернетом, али се трудимо да допремо и до старих рецептура и зато сарађујемо доста са људима трећег доба, који се сећају како су њихови родитељи или чак баке и деке припремали храну. Скупљамо и старе рецепте, посебно оне из аустроугарске кухиње. И играмо се с њима, додајући им нешто ново.
А све што ова четворочлана екипа на челу са Иваном прозведе и продаје у домаћинству, онлајн преко друштвених мтрежа или на манифестацијама у самој вароши обележено је цедуљом на којој пише да купац куповином тог производа подржава пројекат одрживог развоја туризма у Сремским Карловцима и одговорног управљања отпадом.
Ивана, иначе, у свом сеоском домаћинству може да угости до 50 људи, припремајући им јела по традиционалним војвођанским рецептима, а намирнице за њих набавља у околини при чему Карловци предњаче.
- У нашем домаћинству приређујемо и радионице за децу и одрасле. Одлазимо, на пример, у фирме и подучавамо запослене како да умање отпад од хране код куће и на радном месту. Ускоро ћемо, рецимо, реализовати и радионицу рециклаже тканине, где ћемо шити торбице и кецеље од старих фармерица, панталона, стољњака, завеса...Тканине користимо и за декорацију производа, без које ниједан не излази из „Кривца“. Планирамо почетком лета и модну ревију одеће од рециклажних материјала.
Осведочени кутак за одмор
По речима Иване Мишковић, кућа у којој сада живи и ради, сазидао је 1959. године Мирољуб Јевтовић, некадашњи директор Телевизије Београд. Захваљујући њему филмови и ТВ серије код нас нису синхронизовани већ титловани, јер је његов став био да је много корисније да људи слушају стране језике и науче да читају. Био је Јевтовић и природњак и аутор књиге „Зелена ризница“ о лечењу уз помоћ биљака.
-Кажу да ју је написао седећи испод липе која се налази испред куће, а кажу и да је позицију куће одредио у односу на липу - рећи ће Ивана Мишковић. - Овде му је било уточиште од београдске гужве и буке у ком је на миру стварао. Неколико година је провео у Мексику, а за то време општина је преко пута куће формирала депонију. Тиме згрожен, кућу је продао.
Експериментишући са намирницама које би свакако пропале да нису дошле у њихове руке, из овог домаћинства штошта је као специфичан производ изашло. Како каже Ивана, брускети су експеримент који се показао као одличан. Праве их од путер кифли и кајзерица са сусамом из једног новосадског ресторана, зачињавајући их микстуром својих зачина. Такође се као право откровење показало кисело грожђе као туршија, те су лане све продали ма колико да су га произвели.
- За сирће користимо вино које нам карловчаки винари дају. При томе смо направили сирће које је идентично балзамику, а добијамо га кувајући ширу. Ароматизујемо винско сирће са девет различитих биљака и тако добијамо девет врста винског сирћета за фине салате, преливе, сосове, дресинге. За винску со, која служи за зачињавање свега, од салата до печења, користимо најквалитетнију со из окружења, из солане у Стону - напомиње Ивана и додаје да је следећи циљ да се, преко страних и домаћих конкурса, њихова кухиња из обичних кућних услова подигне на ниво полупрофесионалне, како би повећали обим производње, односно били у могућности да прихвате и већу количину сировине и прошире обухват територије са које је набављају.
Зорица Милосављевић
