SEOSKO-TURISTIČKO DOMAĆINSTVO „KRIVAC” U SREMSKIM KARLOVCIMA DRUGAČIJE OD DRUGIH Mesto dobrih ideja
Kuća za odmor u potesu Krivac u Sremskim Karlovcima, s pogledom na Dunav i Koviljsko-petrovaradinski rit, koja je nepunih četvrt veka u posedu porodice Mišković, od 2022. godine postala je mesto u kom dr Ivana Mišković razvija projekat eko hab i ideju smanjenja otpada, reciklaže i ponovne upotrebe predmeta i namirnica i proizvodnje drugih proizvoda od njih, sprovodi u delo.
Splet životnih okolnosti Ivanu, koja je doktorirala održivi razvoj i turizam na Fakultetu za sport i turizam, naterao je da pokrene biznis koji joj je po vokaciji blizak u okviru svog Seosko-turističkog domaćinstva „Krivac“.
- Na Fakultetu za sport i turizam provela sam deset godina isprva kao saradnik u nastavi, pa asistent, držala vežbe studentima iz oblasti agencijskog poslovanja. Radila sam do kraja 2022. kada sam postala tehnološki višak. U tom periodu moj suprug iznenada umire,tako da sam ostala bez supruga i bez posla sa dvoje dece u razmaku od nekoliko meseci. Nemajući prihoda, selim se sa decom u Krivac iz stana u gradu koji izdajem, i tada počinjem da razvijam projekat „Krivac eko hab“ - priča nam Ivana.
Četvoročlani tim, koji pored nje čine kuvar Đuro Sandić, student na FTN-u Jovan Žarkov i krojačica u penziji Dušica Njagrić, udahnjuje drugi život u predmete i namirnice koji su višak i sigurno bi završili kao otpad. Od namirnica koje prikupe najčešće od Karlovčana, Novosađana i Inđijaca, kao što su grožđe, sve vrste voća, povrće, sirevi, gljive, začinsko i lekovito bilje... prave turšiju, sirupe, džemove, vinske soli, sirće. Ivana dodaje da su svi njihovi proizvodi s ekološkom komponentom, odnosno nisu nastali u konvencionalnoj proizvodnji
- Sama lepeza proizvoda je vrlo široka iz prostog razloga što su u pitanju različite namirnice u malim količinama - kaže naša sagovornica. – Trudimo se da ispitamo šta sve može da se napravi od njih. Proizvode pakujemo u staklenu ambalažu, koju pak dobijamo od pet lokala u Karlovcima. Tragajući za receptima posežemo za internetom, ali se trudimo da dopremo i do starih receptura i zato sarađujemo dosta sa ljudima trećeg doba, koji se sećaju kako su njihovi roditelji ili čak bake i deke pripremali hranu. Skupljamo i stare recepte, posebno one iz austrougarske kuhinje. I igramo se s njima, dodajući im nešto novo.
A sve što ova četvoročlana ekipa na čelu sa Ivanom prozvede i prodaje u domaćinstvu, onlajn preko društvenih mtreža ili na manifestacijama u samoj varoši obeleženo je ceduljom na kojoj piše da kupac kupovinom tog proizvoda podržava projekat održivog razvoja turizma u Sremskim Karlovcima i odgovornog upravljanja otpadom.
Ivana, inače, u svom seoskom domaćinstvu može da ugosti do 50 ljudi, pripremajući im jela po tradicionalnim vojvođanskim receptima, a namirnice za njih nabavlja u okolini pri čemu Karlovci prednjače.
- U našem domaćinstvu priređujemo i radionice za decu i odrasle. Odlazimo, na primer, u firme i podučavamo zaposlene kako da umanje otpad od hrane kod kuće i na radnom mestu. Uskoro ćemo, recimo, realizovati i radionicu reciklaže tkanine, gde ćemo šiti torbice i kecelje od starih farmerica, pantalona, stoljnjaka, zavesa...Tkanine koristimo i za dekoraciju proizvoda, bez koje nijedan ne izlazi iz „Krivca“. Planiramo početkom leta i modnu reviju odeće od reciklažnih materijala.
Osvedočeni kutak za odmor
Po rečima Ivane Mišković, kuća u kojoj sada živi i radi, sazidao je 1959. godine Miroljub Jevtović, nekadašnji direktor Televizije Beograd. Zahvaljujući njemu filmovi i TV serije kod nas nisu sinhronizovani već titlovani, jer je njegov stav bio da je mnogo korisnije da ljudi slušaju strane jezike i nauče da čitaju. Bio je Jevtović i prirodnjak i autor knjige „Zelena riznica“ o lečenju uz pomoć biljaka.
-Kažu da ju je napisao sedeći ispod lipe koja se nalazi ispred kuće, a kažu i da je poziciju kuće odredio u odnosu na lipu - reći će Ivana Mišković. - Ovde mu je bilo utočište od beogradske gužve i buke u kom je na miru stvarao. Nekoliko godina je proveo u Meksiku, a za to vreme opština je preko puta kuće formirala deponiju. Time zgrožen, kuću je prodao.
Eksperimentišući sa namirnicama koje bi svakako propale da nisu došle u njihove ruke, iz ovog domaćinstva štošta je kao specifičan proizvod izašlo. Kako kaže Ivana, brusketi su eksperiment koji se pokazao kao odličan. Prave ih od puter kifli i kajzerica sa susamom iz jednog novosadskog restorana, začinjavajući ih miksturom svojih začina. Takođe se kao pravo otkrovenje pokazalo kiselo grožđe kao turšija, te su lane sve prodali ma koliko da su ga proizveli.
- Za sirće koristimo vino koje nam karlovčaki vinari daju. Pri tome smo napravili sirće koje je identično balzamiku, a dobijamo ga kuvajući širu. Aromatizujemo vinsko sirće sa devet različitih biljaka i tako dobijamo devet vrsta vinskog sirćeta za fine salate, prelive, sosove, dresinge. Za vinsku so, koja služi za začinjavanje svega, od salata do pečenja, koristimo najkvalitetniju so iz okruženja, iz solane u Stonu - napominje Ivana i dodaje da je sledeći cilj da se, preko stranih i domaćih konkursa, njihova kuhinja iz običnih kućnih uslova podigne na nivo poluprofesionalne, kako bi povećali obim proizvodnje, odnosno bili u mogućnosti da prihvate i veću količinu sirovine i prošire obuhvat teritorije sa koje je nabavljaju.
Zorica Milosavljević
