"РЕКЛА МИ ЈЕ ДА ЈЕ ПОГОЂЕНА У РУКУ" Потресно сведочење мајке девојчице убијене у "ОШ Владислав Рибникар"!
Миланка Негић, мајка Софије Негић коју је 3. маја прошле године у Основној школи "Владислав Рибникар" убио тринаестогодишњи дечак, данас је током потресног сведочења у парничном поступку који се води против убице, његових родитеља и школе изјавила да је од тога дана само "мртав човек који хода", да више "не дише спонтано, не устаје из кревета спонтано", већ да улаже напор и тера себе сваког дана да живи.
Присећајући се ћеркиног одрастања, од првог дана када је угледала у кревецу у болници, до 2. маја када је испратила из викендице у Београд, описала је Софију као "посебно дете, које је волело живот, вршњаке и музику".
- Она се вратила 2. маја из викендице јер је желела да пере косу и среди је за сутрашње сликање у школи. Звала ме је увече и жалила се јер није успела да среди косу. Рекла је "ја не могу сутра на сликање у школу са оваквом косом", али сам се сетила да имам стару пеглу, пошто сам знала да јој је стало, и на крају ми је слала слике, задовољна како је фризура испала- присетила се кроз сузе Миланка Негић.
Кобног дана, устала је и од другарице видела поруку у којој је писало да је у школи била пуцњава.
- У мојој глави је пуцњава у школи била потпуно немогућа, одговорила сам јој "свашта". Моје дете је тада лежало мртво, а ја сам написала "свашта". Послала сам Софији поруке, писала сам јој "мацо, где си", звала сам је, али није одговарала - присетила се агоније кроз коју је пролазила док је покушавала да сазна ста јој је са дететом.
Успела је, како је навела, да ступи у контак са њеном другарицом и тада је сазнала да су биле у тоалету када је пуцњава почела, да се девојчица сакрила у тоалету, а да је када је изашла видела Софију и крв.
- Рекла ми је да је погођена у руку, да је видела крв. Рекла је "не брините, извините". Села сам у кола, чини ми се да ни чарапе нисам обула, не знам како сам возила, држала сам се за волан и вриштала "не Софија". Веровала сам да је рањена - присетила се Миланка и плачући испричала да је отишла у Ургентни центар, а да су јој полицајци рекли да оде до школе, а да су она и бивши супруг потом позвани у ПС Врачар где су им саопштене најстрашније вести.
- Молила сам да ме пусте да је видим и загрлим док је још топла. Често замишљам како клечим поред ње и држим је за руку док одлази - додала је она.
Како је навела, живот више никада неће бити исти, Софијином млађем брату покушала је да објасни да је она на небу и да пази на њих.
- Време пролази, а вашег детета нема. Њена соба је и даље онаква какву је оставила тога јутра када је отишла у школу. Свако јутро уђем, упалим светло, пустим музику и укључим њен телефон, увече угасим светло, искључим музику и телефон. На гробље не идем, гробље ме ужасава. Софија је у мојим мислима са мном у њеној соби, а не на том месту - открила је најдубља осећања мајка Софије Негић.
Она се осврнула и на то да је вређа излагање адвокатице дечака убице и његових родитеља, која је јуче затражила да се поступак обустави јер они немају имовину која би могла да покрије судске трошкове и тужбене захтеве породица.
Навела је и да је о родитељима дечака убице довољно говори чињеница да је мајка мејлове школи слала са службеног налога и потписивала се као "доктор доцент", истичући тако своју "битност".
Осврнула се и на однос педагога школе према деци, наводећи да је глумила "детектива" и да је нису волели. Описала је ситуацију у којој се Софија нашла са педагогом, која јој је замерила што је у јануару извукла зелене праменове у коси.
- Софија јој је рекла да је пренела мами и да ће мама доћи да разговара, а она јој је одговорила "нисам ти рекла да идеш код маме него код фризера, имаш недељу дана да их скинеш". Такве вам је проблеме та служба у школи примећивала - рекла је Миланка Негић, која и у својој коси има извучен зелени прамен.
После њеног сведочења, суђење је настављено без присуства јавности, јер сведоче браћа и сестре настрадалих у Рибникару.
