ЧЕТВРТИНА ПОТРЕБА СРБИЈА ПОКРИВА САМА Из 870 бушотина биће 0,8 милиона тона нафте
У нестабилном свету какав је данас, енергетска безбедност кључна је за сваку државу па је тако и наша направила свој енергетски биланс.
Производња нафте у Србији одвија се на 870 нафтних и 69 гасних бушотина, на којима се примењују различите методе експлоатације, а поред ових, прошле године пуштене су у рад 42 нове бушотине - 41 разрадна и једна истражна, наводи се у Енергетском биланса Републике Србије за 2024. годину. У овом документу се указује на то ко производи и транспортује нафту и деривате, колика је планирана домаћа производња, а колико ће се нафте и деривата увозити.
Једина компанија која се бави истраживањем и производњом нафте и гаса у Србији је Нафтна индустрија Србије а.д. Нови Сад, која поседује и прерађивачки комплекс у Панчеву, укупног капацитета прераде 4,8 милиона тона сирове нафте годишње, а једино привредно друштво које обавља транспорт нафте нафтоводом је Транснафта АД Панчево.
Течни нафтни гас, као дериват природног гаса, производи се у НИС-овом Погону за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру, али и у Оџацима, као и у погонима Стандард гаса д.о.о. и у Хипол а.д. Производњу пропан-бутан смеше и аутогаса, засновану на намешавању компо нената, обављају компаније Петрол ЛПГ д.о.о. Београд у погону у Смедереву и компанија ВМЛ д.о.о. Београд у погону у Јакову.
Енергетским билансом планирано је да се из домаће производње обезбеди 0,811 милиона тона, односно 23 одсто, а да се из увоза обезбеди 2,767 милиона тона, односно 77 одсто количина сирове нафте и полупроизвода. Ове количине су мање него лане, за два и девет процената јер је из домаће производње било планирано да се обезбеди 21 одсто, односно 0,830 милиона тона, а да се увезе 3,052 милиона тона, односно 79 одсто.
Расположиве процењене количине сирове нафте и полупроизвода за прераду у рафинерији планиране су у износу од 3,740 милиона тона, што је девет одсто мање него лани, када је то било 4,127 милиона тона. Домаћа бруто производња деривата планирана је у износу од 3,616 милиона тона, што је за 11 одсто мање него прошле године, када је била 4,081 милиона тона. Имајући у виду потребе за нафтним дериватима, планирану домаћу производњу и залихе, недостајуће количине, односно 1,100 милиона тона, обезбедиће се из увоза, а то је 22 одсто више у односу на процењени увоз лани. За ову годину планиран је и извоз деривата у износу од 0,440 милиона тона, што је 21 одсто мање у односу на процењени извоз лани - 0,559 милиона тона.
Издате лиценце
До краја прошле године издато је 29 лиценци за складиштење нафте, деривата нафте и биогорива, 63 за трговину нафтом, дериватима нафте, биогоривима и компримованим природним гасом, као и 433 лиценце за трговину моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава.
За трговину горивима ван станица за снабдевање превозних средстава издато је шест лиценци, за пуњење посуда за течни нафтни гас, компримовани и утечњени природни гас - 27 и за трговину горивима за пловила две лиценце.
Финална потрошња деривата планирана је на 3,930 милиона тона, од којих је 0,608 милиона тона потрошња у неенергетске сврхе, а 3,322 милиона тона је потрошња за енергетске сврхе.
У структури финалне потрошње нафтних деривата највеће је учешће саобраћаја - 79,7 одсто, а потом индустрије -12,9 одсто, док је учешће осталих сектора 7,4 одсто.
Д. Млађеновић
