ČETVRTINA POTREBA SRBIJA POKRIVA SAMA Iz 870 bušotina biće 0,8 miliona tona nafte
U nestabilnom svetu kakav je danas, energetska bezbednost ključna je za svaku državu pa je tako i naša napravila svoj energetski bilans.
Proizvodnja nafte u Srbiji odvija se na 870 naftnih i 69 gasnih bušotina, na kojima se primenjuju različite metode eksploatacije, a pored ovih, prošle godine puštene su u rad 42 nove bušotine - 41 razradna i jedna istražna, navodi se u Energetskom bilansa Republike Srbije za 2024. godinu. U ovom dokumentu se ukazuje na to ko proizvodi i transportuje naftu i derivate, kolika je planirana domaća proizvodnja, a koliko će se nafte i derivata uvoziti.
Jedina kompanija koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa u Srbiji je Naftna industrija Srbije a.d. Novi Sad, koja poseduje i prerađivački kompleks u Pančevu, ukupnog kapaciteta prerade 4,8 miliona tona sirove nafte godišnje, a jedino privredno društvo koje obavlja transport nafte naftovodom je Transnafta AD Pančevo.
Tečni naftni gas, kao derivat prirodnog gasa, proizvodi se u NIS-ovom Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru, ali i u Odžacima, kao i u pogonima Standard gasa d.o.o. i u Hipol a.d. Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju kompo nenata, obavljaju kompanije Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu i kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.
Energetskim bilansom planirano je da se iz domaće proizvodnje obezbedi 0,811 miliona tona, odnosno 23 odsto, a da se iz uvoza obezbedi 2,767 miliona tona, odnosno 77 odsto količina sirove nafte i poluproizvoda. Ove količine su manje nego lane, za dva i devet procenata jer je iz domaće proizvodnje bilo planirano da se obezbedi 21 odsto, odnosno 0,830 miliona tona, a da se uveze 3,052 miliona tona, odnosno 79 odsto.
Raspoložive procenjene količine sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafineriji planirane su u iznosu od 3,740 miliona tona, što je devet odsto manje nego lani, kada je to bilo 4,127 miliona tona. Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je u iznosu od 3,616 miliona tona, što je za 11 odsto manje nego prošle godine, kada je bila 4,081 miliona tona. Imajući u vidu potrebe za naftnim derivatima, planiranu domaću proizvodnju i zalihe, nedostajuće količine, odnosno 1,100 miliona tona, obezbediće se iz uvoza, a to je 22 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz lani. Za ovu godinu planiran je i izvoz derivata u iznosu od 0,440 miliona tona, što je 21 odsto manje u odnosu na procenjeni izvoz lani - 0,559 miliona tona.
Izdate licence
Do kraja prošle godine izdato je 29 licenci za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva, 63 za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, kao i 433 licence za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava.
Za trgovinu gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava izdato je šest licenci, za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas - 27 i za trgovinu gorivima za plovila dve licence.
Finalna potrošnja derivata planirana je na 3,930 miliona tona, od kojih je 0,608 miliona tona potrošnja u neenergetske svrhe, a 3,322 miliona tona je potrošnja za energetske svrhe.
U strukturi finalne potrošnje naftnih derivata najveće je učešće saobraćaja - 79,7 odsto, a potom industrije -12,9 odsto, dok je učešće ostalih sektora 7,4 odsto.
D. Mlađenović
