СРПСКА АРИЈАНА ГРАНДЕ ИМА „ТАЈНИ ЗАЧИН” ЗА ЕВРОВИЗИЈУ: Kat Dosa песмом подиже самопоуздање: „Волела бих да људи у мом наступу препознају весеље и радост”
Евровизијска грозница продрмала је Србију након што су данас објављене све песме овогодишњих кандидата који се надмећу на националном избору за представника на том престижном музичком такмичењу, а једна од оних која је дефинитивно одмах скренула пажњу јавности је и млада Катарина Цардоса, с уметничким именом Кат Доса.
Њена песма „Тајни зачин” је весела и позива на плес, а ова млада перформерка, која својим стилом неодољиво подсећа на чувену Аријану Гранде, истиче да би волела да у њеној музици и наступу на „Песми за Евровизију” препознају весеље и радост.
– Песма диже самопоуздање и желимо да када се неко погледа у огледало се осећа добро. То и јесте порука моје песме. Свако има тајни зачин унутар себе – каже за „Дневник” Кат Доса и додаје да песма помало подсећа на ултимативни хит Бритни Спирс „Toxic”. – Песма је неки оријентални поп, али није ништа ни турско ни само оријентално, али, опет, није ни чист поп, има мало неких украса. Није наменски рађена за Евровизију. Имали смо неке референце, кренули смо да склапамо бит, али нам се јако свидела. Ја сам нов извођач и веома уживам у перформансу па смо хтели да пробамо нешто ново.
Катарина истиче да су Слободан Вељковић Coby и Бојана Вунтуришевић, коју су аутори музике и текста, дивни те да је уживала сарађујући са њима, јер су били веома пажљиви и дали и више од себе како би песма звучала онако како су замислили. Наступиће у другом полуфиналу „Песме за Евровизију”, које ће бити одржано 29. фебруара. Стога је ових дана окупирана припремом наступа на самој сцени, па са својим тимом полемише како све то у „пакету” треба да изгледа.
– Имамо толико различитих идеја, али циљ нам је да нагласак у наступу буде на различитим перформерима, који ће са мном делити бину и који су одлични у томе што раде и да ми својом енергијом пренесемо гледаоцима нешто лепо. Желим да се неко, када погледа наступ, охрабри, да се осећа добро и да помисли: „Сутра ћу да покидам у школи”, „Ја ћу сутра да радим шта желим” или „Ја сам барби” – каже нам кроз смех Кат Доса. – Плашим се, ипак, да не обрукам себе, али и целу фамилију (смех). Не осећам притисак, али наравно да желим да се презентујем у најбољем светлу. Улазим у нешто скроз непознато за мене, јер потпуно је другачије када ја презентујем своју музику онлајн и то поприлично анаонимна у томе што радим, па сам мало и ушушкана, од тога да треба да наступам на телевизији са националном фреквенцијом пред милионима гледалаца.
Катарина сматра да је ове године фестивал понудио много младих извођача, међу којима је, попут ње, доста оних који се до сада нису представљали у јавности.
– То доноси једну свежину, а овај фестивал је сјајна платформа да свако искаже свој стил, а доста је измешаних жанрова, тако да ће бити занимљиво, сасвим сигурно – објашњава Кат Доса. – Евровизија је међународно такмичење које симболизује једнакост, те уједињује и слави различите нације и врсте уметности. На том фестивалу можемо да видимо како различити народи доживљавају и праве своју уметност. Српска песма, небитно шта ћемо да пошаљемо, ће бити другачија од шведске нпр.
– Почела сам да правим битове, да их преузимам са интернета, правим своје текстове и мелодије. Другарица ме је једног дана питала зашто то не бих послала различитим извођачима, јер јој се свидело то што сам направила. Ја то нисам желела, али, пошто ме је стално подстицала, послала сам своју музику продукцијској кући „Bassivity Дигитал” 2020. године и од тада сарађујемо. Они су ме препознали – присећа се Катарина како је почела своју „музичку авантуру”.
Кат Доса сматра и да онај ко жели да се бави музиком и уметношћу треба публици да доноси нешто лично, неку своју визију.
– Свако ће да има другачије мишљење о музици или уметности. То је јако субјективна ствар. Некоме је нешто презанимљиво или предобро, а некоме је то најгора ствар на свету. Дефинитивно мислим да је једино битно да је то што нуди аутентично извођачу и перформеру и да то буде нешто у чему се проналазе људи – закључује Катарина Цардоса.
Владимир Бијелић
