SRPSKA ARIJANA GRANDE IMA „TAJNI ZAČIN” ZA EVROVIZIJU: Kat Dosa pesmom podiže samopouzdanje: „Volela bih da ljudi u mom nastupu prepoznaju veselje i radost”
Evrovizijska groznica prodrmala je Srbiju nakon što su danas objavljene sve pesme ovogodišnjih kandidata koji se nadmeću na nacionalnom izboru za predstavnika na tom prestižnom muzičkom takmičenju, a jedna od onih koja je definitivno odmah skrenula pažnju javnosti je i mlada Katarina Cardosa, s umetničkim imenom Kat Dosa.
Njena pesma „Tajni začin” je vesela i poziva na ples, a ova mlada performerka, koja svojim stilom neodoljivo podseća na čuvenu Arijanu Grande, ističe da bi volela da u njenoj muzici i nastupu na „Pesmi za Evroviziju” prepoznaju veselje i radost.
– Pesma diže samopouzdanje i želimo da kada se neko pogleda u ogledalo se oseća dobro. To i jeste poruka moje pesme. Svako ima tajni začin unutar sebe – kaže za „Dnevnik” Kat Dosa i dodaje da pesma pomalo podseća na ultimativni hit Britni Spirs „Toxic”. – Pesma je neki orijentalni pop, ali nije ništa ni tursko ni samo orijentalno, ali, opet, nije ni čist pop, ima malo nekih ukrasa. Nije namenski rađena za Evroviziju. Imali smo neke reference, krenuli smo da sklapamo bit, ali nam se jako svidela. Ja sam nov izvođač i veoma uživam u performansu pa smo hteli da probamo nešto novo.
Katarina ističe da su Slobodan Veljković Coby i Bojana Vunturišević, koju su autori muzike i teksta, divni te da je uživala sarađujući sa njima, jer su bili veoma pažljivi i dali i više od sebe kako bi pesma zvučala onako kako su zamislili. Nastupiće u drugom polufinalu „Pesme za Evroviziju”, koje će biti održano 29. februara. Stoga je ovih dana okupirana pripremom nastupa na samoj sceni, pa sa svojim timom polemiše kako sve to u „paketu” treba da izgleda.
– Imamo toliko različitih ideja, ali cilj nam je da naglasak u nastupu bude na različitim performerima, koji će sa mnom deliti binu i koji su odlični u tome što rade i da mi svojom energijom prenesemo gledaocima nešto lepo. Želim da se neko, kada pogleda nastup, ohrabri, da se oseća dobro i da pomisli: „Sutra ću da pokidam u školi”, „Ja ću sutra da radim šta želim” ili „Ja sam barbi” – kaže nam kroz smeh Kat Dosa. – Plašim se, ipak, da ne obrukam sebe, ali i celu familiju (smeh). Ne osećam pritisak, ali naravno da želim da se prezentujem u najboljem svetlu. Ulazim u nešto skroz nepoznato za mene, jer potpuno je drugačije kada ja prezentujem svoju muziku onlajn i to poprilično anaonimna u tome što radim, pa sam malo i ušuškana, od toga da treba da nastupam na televiziji sa nacionalnom frekvencijom pred milionima gledalaca.
Katarina smatra da je ove godine festival ponudio mnogo mladih izvođača, među kojima je, poput nje, dosta onih koji se do sada nisu predstavljali u javnosti.
– To donosi jednu svežinu, a ovaj festival je sjajna platforma da svako iskaže svoj stil, a dosta je izmešanih žanrova, tako da će biti zanimljivo, sasvim sigurno – objašnjava Kat Dosa. – Evrovizija je međunarodno takmičenje koje simbolizuje jednakost, te ujedinjuje i slavi različite nacije i vrste umetnosti. Na tom festivalu možemo da vidimo kako različiti narodi doživljavaju i prave svoju umetnost. Srpska pesma, nebitno šta ćemo da pošaljemo, će biti drugačija od švedske npr.
– Počela sam da pravim bitove, da ih preuzimam sa interneta, pravim svoje tekstove i melodije. Drugarica me je jednog dana pitala zašto to ne bih poslala različitim izvođačima, jer joj se svidelo to što sam napravila. Ja to nisam želela, ali, pošto me je stalno podsticala, poslala sam svoju muziku produkcijskoj kući „Bassivity Digital” 2020. godine i od tada sarađujemo. Oni su me prepoznali – priseća se Katarina kako je počela svoju „muzičku avanturu”.
Kat Dosa smatra i da onaj ko želi da se bavi muzikom i umetnošću treba publici da donosi nešto lično, neku svoju viziju.
– Svako će da ima drugačije mišljenje o muzici ili umetnosti. To je jako subjektivna stvar. Nekome je nešto prezanimljivo ili predobro, a nekome je to najgora stvar na svetu. Definitivno mislim da je jedino bitno da je to što nudi autentično izvođaču i performeru i da to bude nešto u čemu se pronalaze ljudi – zaključuje Katarina Cardosa.
Vladimir Bijelić
