КАКО ДА ПОЧНЕТЕ СА ЗДРАВОМ ИСХРАНОМ? Осам једноставних савета које свако може да примени
Апетити, преференције и животни стилови се потпуно разликују код људи. Међутим, када људи желе да почну са здравим навикама у исхрани, често себи постављају недостижне или неодрживе циљеве.
Дијететичарка Џаклин Лондон тврди да су кључне реалне и поступне промене. Поделила је неколико савета који нам могу помоћи да почнемо да једемо здраво, али и да ту навику задржимо.
1. Не прескачите доручак
Гладовање током јутра обично резултира жудњом, нерасположењем и лошим избором хране током остатка дана.
"Додавање здравог и једноставног јутарњег оброка, који се састоји од комбинације протеина, влакана и добрих масноћа, далеко је боље", рекла је Лондон за "Реал Симпле".
2. Редовни оброци и ужине
"Једите редовно и паметно бирајте међуоброке и оброке свака три до четири сата", препоручује Лондон.
Наводи да укључивање комбинације извора протеина, влакана и масти може сваки оброк учинити још више задовољавајућим.
3. Додајте једно воће или поврће у сваки оброк
Дијететичарка саветује да почнемо са малим променама.
"Изазовите се да укључите поврће или воће у сваки оброк и ужину. Запамтите, конзервисано, свеже или смрзнуто поврће и воће су свакако изврсне опције", предлаже Лондон.
"Ово ће вам помоћи да искористите добробити влакана из производа, али такође омогућава да замените мање храњиве намирнице које бисте иначе одабрали", објашњава она.
4. Престаните да бројите калорије
Калорије нису јединица за мерење здравствених или нутритивних предности хране. Неке од најфинијих и нутритивно богатих намирница имају више калорија, али зато имају и добре масноће, витамине, влакна и друго.
"Људи драстично смањују укупни унос калорија, без прилагођавања како би конзумирали храну богатију храњивим материјама", истиче Лондон.
Тврди да ово резултира незадовољством.
5. Немојте да ограничавате конзумирање одређене хране
Поступне, мале и реалне промене које нам представљају изазов, али нас и даље чине задовољнима, обично су најбоље и најлакше да их се дугорочно придржавамо.
"Ограничавање може довести до преједања због недостатка ситости", рекла је дијететичарка.
6. Избегавајте изазове у исхрани
"Испробавање нечег екстремног током 30 дана не помаже нам да успоставимо нове здраве навике", говори Лондон.
Објашњава да то подстиче циклус у којем константно губимо и добијамо килограме, што резултира озбиљним нуспојавама попут кардиоваскуларних болести и дијабетеса.
Осим тога, истиче да ово може довести и до анксиозности и депресије.
7. Не заборавите да се крећете
"Не постоји 'savršеna' рутина физичке активности", каже дијететичарка.
"Пронађите начине да у свој дан укључите кретање које је изазовно, али ипак радите у складу са својим распоредом. Мој лични фаворит је шетња", објашњава Лондон.
8. Будите обзирни према себи
Последњи савет који је поделила јесте да будемо љубазни према себи.
"Запамтите да ниједан појединачни оброк, ужина, дезерт, дан или недеља исхране не може да утиче на ваше здравље или да га наруши. Када је у питању ваше здравствено стање, важно је само оно што радите већину времена", закључила је Лондон.
Б92
