РАСТЕ БРОЈ СТРАНИХ РАДНИКА У СРБИЈИ Легално ради 50.000 странаца и још 15.000 у сивој зони
Многе европске државе суочене с недостатком радника одређених струка већ годинама имају отворене границе и на дуго упражњена радна места запошљавају странце.
Та потреба за радницима је протеклих година пут других земаља одвела велики број грађана наше земље и то махом занатских струка, па је и на нашем тржишту рада евидентан недостатак радника.
Да то није само прича, потврда је и то што из године у годину расте број страних радника у Србију. Прошле године издато је више од 50.000 радних дозвола страним држављанима. По подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, највише их је издато грађанима Русије – 19.645, потом Кине – 10.198, Турске – 4.946, Индије – 4.914, и Непала – 1.074. Већина дозвола издата је мушкарцима, па је међу руским држављанима који су добили дозволу да раде у Србији било само 5.375 жена, а међу Кинезима је тек свака десета била жена.
Прошле године је издато много више радних дозвола него годину раније, а у односу на 2020. годину готово четири пута више. Године 2022. је, према подацима Националне службе за запошљавање, издато 35.000 радних дозвола странцима, 2021. године 23.000, а 2020. године радну дозволу добило је 13.000 странаца. Ове бројке говоре о страним држављанима који у Србији траже и добију посао легално, а сигурно је и много оних који раде на црно. Колико их стварно има и на којим пословима су ангажовани може се само нагађати.
Највише зидара, столара, тесара
Кад је реч о пословима који странци раде, иако је тешко прецизно рећи на којим радним местима су ангажовани, јасно је да је реч о струкама које недостају. То потврђује и све већа тражња домаћих послодаваца за радном снагом у пре свега дефицитарним профилима – у области грађевинарства (зидари, столари, тесари), у угоститељству и услужним делатностима, а све је више и оних који раде у ИТ сектору.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, с великом сигурношћу би се могло рећи да је страних радника у Србији више од броја који наводи званична статистика.
– Тешко је рећи колико је страних држављана који раде у Србији а немају радну дозволу – каже Милић. – Ипак, сигуран сам да их је много више од 50.000, колико их је лане добило радну дозволу, а да је бар још трећина од тог броја, дакле још око 15.000 страних радника, ангажовано у сивој или црној зони.
Милић истиче да су радници који у Србији раде без радне дозволе у веома неповољној ситауцији.
– Дешава се да страни држављани дођу да раде у Србију уз уверавања да ће радити легално, унајме их стране агенције за које се не зна ко је власник, ангажују их да раде у нашој земљи а нису им обезбедили ништа. Због тога су они невидљиви и непознати за систем и уопште се не зна колико их је – указује Милић.
Сматра да је готово извесно да ће се садашњи тренд раста броја страних радника у Србији повећавати јер недостатак кадрова траје већ дуго.
– Недостатак одређених струка на тржишту рада је стварност и траје већ дуго, па пошто је неопходно обезбедити радну снагу, мора се тражити тамо где је има. Ипак, добро је да важи клаузула да се радници из иностранства у Србији могу запослити тек онда ако на тржишту рада нема наших радника који су потребни послодавцима. Нема прецизних података о томе које су струке страни радници који су ангажовани у Србији, али сигурно је да предњаче грађевинци, угоститељи, возачи у јавном саобраћају и транспорту, али и из ИТ сектора, који су, углавном, из Русије и Украјине.
Д. Млађеновић