RASTE BROJ STRANIH RADNIKA U SRBIJI Legalno radi 50.000 stranaca i još 15.000 u sivoj zoni

Ta potreba za radnicima je proteklih godina put drugih zemalja odvela veliki broj građana naše zemlje i to mahom zanatskih struka, pa je i na našem tržištu rada evidentan nedostatak  radnika.

Da to nije samo priča, potvrda je i to što iz godine u godinu raste broj stranih radnika u Srbiju. Prošle godine izdato je više od 50.000 radnih dozvola stranim državljanima. Po podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, najviše ih je izdato građanima Rusije – 19.645, potom Kine – 10.198, Turske – 4.946, Indije – 4.914, i Nepala – 1.074. Većina dozvola izdata je muškarcima, pa je među ruskim državljanima koji su dobili dozvolu da rade u Srbiji bilo samo 5.375 žena, a među Kinezima je tek svaka deseta bila žena.

Prošle godine je izdato mnogo više radnih dozvola nego godinu ranije, a u odnosu na 2020. godinu  gotovo četiri puta više. Godine 2022. je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, izdato 35.000 radnih dozvola strancima, 2021. godine 23.000, a 2020. godine radnu dozvolu dobilo je 13.000 stranaca. Ove brojke govore o stranim državljanima koji u Srbiji traže i dobiju posao legalno, a sigurno je i mnogo onih koji rade na crno. Koliko ih stvarno ima i na kojim poslovima su angažovani može se samo nagađati.

Najviše zidara, stolara, tesara

Kad je reč o poslovima koji stranci rade, iako je teško precizno reći na kojim radnim mestima su angažovani, jasno je da je reč o strukama koje nedostaju. To potvrđuje i sve veća tražnja domaćih poslodavaca za radnom snagom  u pre svega deficitarnim profilima – u oblasti građevinarstva (zidari, stolari, tesari), u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, a sve je više i onih koji rade u IT sektoru.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, s velikom sigurnošću bi se moglo reći da je stranih radnika u Srbiji više od broja koji navodi zvanična statistika.

 – Teško je reći koliko je stranih državljana koji rade u Srbiji a nemaju radnu dozvolu – kaže Milić. – Ipak, siguran sam da ih je mnogo više od 50.000, koliko ih je lane dobilo radnu dozvolu, a da je bar još trećina od tog broja, dakle još oko 15.000 stranih radnika, angažovano u sivoj ili crnoj zoni.

Milić ističe da su radnici koji u Srbiji rade bez radne dozvole u veoma nepovoljnoj sitauciji.

– Dešava se da strani državljani dođu da rade u Srbiju uz uveravanja da će raditi legalno, unajme ih strane agencije za koje se ne zna ko je vlasnik, angažuju ih da rade u našoj zemlji a nisu im obezbedili ništa. Zbog toga su oni nevidljivi i nepoznati za sistem i uopšte se ne zna koliko ih je – ukazuje Milić.

Smatra da je gotovo izvesno da će se sadašnji trend rasta broja stranih radnika u Srbiji povećavati jer nedostatak kadrova traje već dugo. 

– Nedostatak određenih struka na tržištu rada je stvarnost i traje već dugo, pa pošto je neophodno obezbediti radnu snagu, mora se tražiti tamo gde je ima. Ipak, dobro je da važi klauzula da  se radnici iz inostranstva u Srbiji mogu zaposliti tek onda ako na tržištu rada  nema naših radnika koji su potrebni poslodavcima.  Nema preciznih podataka o tome koje su struke strani radnici koji su angažovani u Srbiji, ali sigurno je da prednjače građevinci, ugostitelji, vozači u javnom saobraćaju i transportu, ali i iz IT sektora, koji su, uglavnom, iz Rusije i Ukrajine.

D. Mlađenović