ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ЦРНОЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА БИОСЕНС Биотехнологија и ИТ будућност су Србије

– Предуслов да бисмо уопште били конкурентни у свету јесте да идемо испред свог времена – каже професор Црнојевић у новогодишњем интервјуу „Дневнику“. – Јер, ако само копирамо оно што и други раде, то напросто не даје могућност за скок у будућност. И зато је важно да постоје људи са визијом. Наравно, свака визија носи и одређени део ризика. Али треба веровати у оно што радимо.

 У то што радите верује и држава...

– На сву срећу, прича о улагању у науку се наставља. Председник Александар Вучић је промовисао БИО4 кампус, пројекат који јесте негде на таласу БиоСенса, само је много, много већи; нас је овде 160, а БИО4 ће окупити 1.000 доктора наука; ми у нашој новој згради располажемо са 7.000 квадрата, тамо ће бити 140.000 метара квадратних... Али су темељи биотехнологија и ИТ. Дакле, показује се да је оно што смо још тамо 2005. замислили и били далеко испред свог времена, толико да су се на наш рачун и вицеви причали, сада постало мејнстрим. У сваком случају, мислим да је ужасно важно то што је иза тог правца стала цела држава. Развој Србије у последњих десет година заиста јесте импресиван: аутопутеви, модерна железница, Београд на води... Али то и многе друге држава имају. Међутим, ово што ћемо добити кроз БИО4 кампус постоји на јако мало места у свету. И зато то јесте аутентична инвестиција и нама је драго што смо део те приче – не само што смо допринели рађању те идеје, већ и што ћемо имати департман БиоСенса у оквиру БИО4.

 Када говоримо о плановима за будућност, логично је да нам фокус није на 2024. већ на томе где ће бити БиоСенс у 2034. години?

- Искрено, о томе је тешко говорити, не због нас, већ због чињенице да сам прилично скептичан када су у питању глобални процеси. У првом реду геополитички, јер више нико не може да предвиди у ком ће правцу отићи свет, будући да тренутна ситуација уопште није сјајна, а прети да буде још и гора. Међутим, не знамо ни у ком ће правцу отићи развој вештачке интелигенције, која већ улази у све поре наших живота, па неки визионари већ дижу црвену заставицу и упозоравају да би нам ваљало да видимо куда све то води. Предајем студентима о вештачкој интелигенцији већ две деценије и бојим се да ствари заиста могу да се отму контроли. И због тога је тешко предвидети шта ће бити за десет година, јер можемо очекивати да ће у том периоду доћи до тектонских промена у разним областима.

Кажњава закон а не сателит

Појавила се вест да се кажњавају пољопривредници на основу сателитских снимака. Не! Ако су починили злоупотребу, они се кажњавају на основу записника са лица места, а на њиву је пољопривредни инспектор изашао на основу онога што се видело на сателитском снимку. И тако ће бити и у будућности.

 Сумњам да ће БиоСенс чекати да види шта ће се догодити, па тек онда правити стратегију развоја?

- Наравно да нема чекања, нема мировања, поготово што смо изабрали да нам предмет интересовања буду биотехнологије, где ће тек бити драматичних промена. Већ сада ми смо са новом опремом - тренутно најбољи микроскоп у овом делу Европе инсталиран је у БиоСенсу - „сишли“ на ниво нанометра,  и то отвара потпуно нове видике. Једноставно, свесни смо тога да је будућност у подацима и да ће технологије које могу да генеришу податке из света у коме живимо  - да је то оно што ће бити доминантна ствар у годинама и деценијама које долазе. Сама обрада тих података није нека велика филозофија, алгоритми су познати, тиме делом приче се многи баве и то иде својим током. Стога се наш фокус наслања на нанотехнологије, на биосензоре... где ћемо имати могућност да интегришемо виртуелни свет и стварни свет. Отуда је и инвестиција БиоСенса само у ту нову опрему, тешка више од 12 милиона евра, наша инвестиција за то време које долази, наша одскочна даска која ће нам омогућити да те 2034. будемо један од важнијих европских центара на том небу интеграције информационих и био технологија.

 Колико наша привреда препознаје тај потенцијал, да ли је и сама спремна да инвестира у развој, иновације?

- Морам признати да сам генерално незадовољан ситуацијом. Једноставно, нашој привреди недостаје храбрости. Њени темељи се заснивају на моделу купи-продај: видим како нешто ради у Немачкој, онда то применим овде – и тачка. Апетита за иновацијама и за неким ризицима практично нема. Резултат је да ми у Србији озбиљно сарађујемо на иновацијама и комерцијалним пројектима готово искључиво са страним компанијама. Они немају проблем с тим да дођу и кажу: за ово немамо решење, и онда то заједнички развијамо. Уосталом, то и јесте улога истраживачко-развојног института – не да прави производе који већ постоје и могу да се купе, већ да долази до нечег новог у складу са потребама привреде. Нажалост, велики део наше привреде базира се на мантри: ако ради, не дирај. Код нас се и велике компаније понашају као танкери, којима треба читава вечност да промене курс за само два степена. Ми смо, заправо, суочени са својеврсним куриозитетом да је у погледу вере у значај иновација код нас држава много храбрија од приватног сектора.

 То на неки начин потврђује и платформа еАграр?

– На тај посао дигитализације државне управе у домену пољопривреде изузетно смо поносни, јер смо успели да га завршимо у практично немогућим роковима. За свега неколико месеци од хрпе папира, због чега је било пуно нетранспарентности, злоупотреба, кашњења у исплатама, смањене могућности мониторинга и инспекцијског надзора ... дошли смо до платформе на коју се, уз ситнија гунђања, на крају регистровало 350.000 пољопривредних газдинстава. При томе није згорег подсетити да их је на папиру било више од 450.000, чиме се показало да је већ на овај начин елиминисано чак 100.000 виртуелних, непостојећих... Тиме се већ систем прочистио, али то је само први корак, мада и велики залог за будућност. Истовремено, морам рећи да је и одлука државе да на томе ради са својим научним институтом била мудра, јер уместо да је купљено готово решење које ће се котрљати пет-десет година, него сад сваке године имамо могућност да унесемо нешто ново и платформу унапредимо. И уверен сам у то да из угла државне управе можемо да направимо такав дигитални амбијент да „погурамо“ и приватни сектор да крене у том смеру. Рецимо, да се интегришу државне базе података у пољопривреди са банкама и осигурањима. То већ даје могућност да се брже затвара могућност финансирања малих пољоприврдних газдинстава, решава питање транспарентности у осигурању и слично...  

Бенефити еАграра

Бенефит еАграра је да су исплате биле у рекордном року. Од 350.000 регистрованих газдинстава, за мере по хектару се јавило њих око 300.000 и они су исплаћени. Прекинута је досадашња пракса да се дуговања преносе из године у годину. Укупно неких 40-ак подстицајних мера је ишло кроз платформу, чиме су обезбеђени већа и ефикасност и транспарентност. Такође смо успели и да са осигуравајућим кућама разрадимо модел да се информације о полисама у дигиталном формату размењују са системом еАграр, чиме су се стекли услови да и исплате штета иду много брже. Али оно што је можда и најважније - захваљујући еАграру и ускоро ЛПИС  систему, држави ће имати много бољу стартну позицију за креирање аграрне политике, јер ће имати пред собом прецизне податке и анализе где шта има, у каквом је стању земљиште, какав је његов потенцијал, какви се приноси реално могу очекивати...

 Један од првих успеха еАграра било је смањење злоупотреба пољопривредних субвенција?

- Већ брзом контролом, чак не ни претерано дубинском, јасно је било да у том пољу влада хаос. Јер, дотадашњи систем је био запуштен, сводио се на гомилу папира, а приде је и рађен кроз мрежу трезора, где људи напросто нису стручни за аграрна питања. Последица је била да су прилична средства ишла на погрешну страну. А то видимо по томе да је кроз нашу контролу утврђено да постоје велике површине под шумама, које се уредно пријављују као ратарске или повртарске производне парцеле. И људи који живе на Врачару или Лиману ИВ уредно примају субвенцију, а да вероватно ни не знају где им је та шума, коју су наследили од деде, нити разликују соју од шећерне репе. Суштина је дакле у томе да они који се заиста баве пољопривредом добијају средства, а не да цури на све стране. Рецимо, лане су субвенције за сунцокрет исплаћиване на часну реч, па ове године имамо пријављеног сунцокрета више него Француска. Шалу на страну, веома је важно да се то све ишчисти, с тим да је већ урађено јако пуно и тиме што се систем продрмао. А унапређивање контроле ће се у техничком смислу само наставити, поготово кроз развој тзв. ЛПИС система (Ланд Парцел Идентифицатион System), који служи за детаљну идентификацију и парцела и производње, и знаће се са прецизношћу од 30 цм и где је парлог, и колика је заиста производна парцела, а шта покривају неки објекат, пут или бунар, и која је култура на њиви. То ће омогућити да се тачно зна шта се дешава на терену, чиме ће злоупотребе бити сведене на минимум. Пилот пројекат већ креће у 2024. у пет општина, док ће цео систем у 2025. бити у потпуности оперативан. И онда можемо даље, како се појаве нови изазови...     

Мирослав Стајић