INTERVJU: PROF. DR VLADIMIR CRNOJEVIĆ, DIREKTOR INSTITUTA BIOSENS Biotehnologija i IT budućnost su Srbije

– Preduslov da bismo uopšte bili konkurentni u svetu jeste da idemo ispred svog vremena – kaže profesor Crnojević u novogodišnjem intervjuu „Dnevniku“. – Jer, ako samo kopiramo ono što i drugi rade, to naprosto ne daje mogućnost za skok u budućnost. I zato je važno da postoje ljudi sa vizijom. Naravno, svaka vizija nosi i određeni deo rizika. Ali treba verovati u ono što radimo.

 U to što radite veruje i država...

– Na svu sreću, priča o ulaganju u nauku se nastavlja. Predsednik Aleksandar Vučić je promovisao BIO4 kampus, projekat koji jeste negde na talasu BioSensa, samo je mnogo, mnogo veći; nas je ovde 160, a BIO4 će okupiti 1.000 doktora nauka; mi u našoj novoj zgradi raspolažemo sa 7.000 kvadrata, tamo će biti 140.000 metara kvadratnih... Ali su temelji biotehnologija i IT. Dakle, pokazuje se da je ono što smo još tamo 2005. zamislili i bili daleko ispred svog vremena, toliko da su se na naš račun i vicevi pričali, sada postalo mejnstrim. U svakom slučaju, mislim da je užasno važno to što je iza tog pravca stala cela država. Razvoj Srbije u poslednjih deset godina zaista jeste impresivan: autoputevi, moderna železnica, Beograd na vodi... Ali to i mnoge druge država imaju. Međutim, ovo što ćemo dobiti kroz BIO4 kampus postoji na jako malo mesta u svetu. I zato to jeste autentična investicija i nama je drago što smo deo te priče – ne samo što smo doprineli rađanju te ideje, već i što ćemo imati departman BioSensa u okviru BIO4.

 Kada govorimo o planovima za budućnost, logično je da nam fokus nije na 2024. već na tome gde će biti BioSens u 2034. godini?

- Iskreno, o tome je teško govoriti, ne zbog nas, već zbog činjenice da sam prilično skeptičan kada su u pitanju globalni procesi. U prvom redu geopolitički, jer više niko ne može da predvidi u kom će pravcu otići svet, budući da trenutna situacija uopšte nije sjajna, a preti da bude još i gora. Međutim, ne znamo ni u kom će pravcu otići razvoj veštačke inteligencije, koja već ulazi u sve pore naših života, pa neki vizionari već dižu crvenu zastavicu i upozoravaju da bi nam valjalo da vidimo kuda sve to vodi. Predajem studentima o veštačkoj inteligenciji već dve decenije i bojim se da stvari zaista mogu da se otmu kontroli. I zbog toga je teško predvideti šta će biti za deset godina, jer možemo očekivati da će u tom periodu doći do tektonskih promena u raznim oblastima.

Kažnjava zakon a ne satelit

Pojavila se vest da se kažnjavaju poljoprivrednici na osnovu satelitskih snimaka. Ne! Ako su počinili zloupotrebu, oni se kažnjavaju na osnovu zapisnika sa lica mesta, a na njivu je poljoprivredni inspektor izašao na osnovu onoga što se videlo na satelitskom snimku. I tako će biti i u budućnosti.

 Sumnjam da će BioSens čekati da vidi šta će se dogoditi, pa tek onda praviti strategiju razvoja?

- Naravno da nema čekanja, nema mirovanja, pogotovo što smo izabrali da nam predmet interesovanja budu biotehnologije, gde će tek biti dramatičnih promena. Već sada mi smo sa novom opremom - trenutno najbolji mikroskop u ovom delu Evrope instaliran je u BioSensu - „sišli“ na nivo nanometra,  i to otvara potpuno nove vidike. Jednostavno, svesni smo toga da je budućnost u podacima i da će tehnologije koje mogu da generišu podatke iz sveta u kome živimo  - da je to ono što će biti dominantna stvar u godinama i decenijama koje dolaze. Sama obrada tih podataka nije neka velika filozofija, algoritmi su poznati, time delom priče se mnogi bave i to ide svojim tokom. Stoga se naš fokus naslanja na nanotehnologije, na biosenzore... gde ćemo imati mogućnost da integrišemo virtuelni svet i stvarni svet. Otuda je i investicija BioSensa samo u tu novu opremu, teška više od 12 miliona evra, naša investicija za to vreme koje dolazi, naša odskočna daska koja će nam omogućiti da te 2034. budemo jedan od važnijih evropskih centara na tom nebu integracije informacionih i bio tehnologija.

 Koliko naša privreda prepoznaje taj potencijal, da li je i sama spremna da investira u razvoj, inovacije?

- Moram priznati da sam generalno nezadovoljan situacijom. Jednostavno, našoj privredi nedostaje hrabrosti. Njeni temelji se zasnivaju na modelu kupi-prodaj: vidim kako nešto radi u Nemačkoj, onda to primenim ovde – i tačka. Apetita za inovacijama i za nekim rizicima praktično nema. Rezultat je da mi u Srbiji ozbiljno sarađujemo na inovacijama i komercijalnim projektima gotovo isključivo sa stranim kompanijama. Oni nemaju problem s tim da dođu i kažu: za ovo nemamo rešenje, i onda to zajednički razvijamo. Uostalom, to i jeste uloga istraživačko-razvojnog instituta – ne da pravi proizvode koji već postoje i mogu da se kupe, već da dolazi do nečeg novog u skladu sa potrebama privrede. Nažalost, veliki deo naše privrede bazira se na mantri: ako radi, ne diraj. Kod nas se i velike kompanije ponašaju kao tankeri, kojima treba čitava večnost da promene kurs za samo dva stepena. Mi smo, zapravo, suočeni sa svojevrsnim kuriozitetom da je u pogledu vere u značaj inovacija kod nas država mnogo hrabrija od privatnog sektora.

 To na neki način potvrđuje i platforma eAgrar?

– Na taj posao digitalizacije državne uprave u domenu poljoprivrede izuzetno smo ponosni, jer smo uspeli da ga završimo u praktično nemogućim rokovima. Za svega nekoliko meseci od hrpe papira, zbog čega je bilo puno netransparentnosti, zloupotreba, kašnjenja u isplatama, smanjene mogućnosti monitoringa i inspekcijskog nadzora ... došli smo do platforme na koju se, uz sitnija gunđanja, na kraju registrovalo 350.000 poljoprivrednih gazdinstava. Pri tome nije zgoreg podsetiti da ih je na papiru bilo više od 450.000, čime se pokazalo da je već na ovaj način eliminisano čak 100.000 virtuelnih, nepostojećih... Time se već sistem pročistio, ali to je samo prvi korak, mada i veliki zalog za budućnost. Istovremeno, moram reći da je i odluka države da na tome radi sa svojim naučnim institutom bila mudra, jer umesto da je kupljeno gotovo rešenje koje će se kotrljati pet-deset godina, nego sad svake godine imamo mogućnost da unesemo nešto novo i platformu unapredimo. I uveren sam u to da iz ugla državne uprave možemo da napravimo takav digitalni ambijent da „poguramo“ i privatni sektor da krene u tom smeru. Recimo, da se integrišu državne baze podataka u poljoprivredi sa bankama i osiguranjima. To već daje mogućnost da se brže zatvara mogućnost finansiranja malih poljoprivrdnih gazdinstava, rešava pitanje transparentnosti u osiguranju i slično...  

Benefiti eAgrara

Benefit eAgrara je da su isplate bile u rekordnom roku. Od 350.000 registrovanih gazdinstava, za mere po hektaru se javilo njih oko 300.000 i oni su isplaćeni. Prekinuta je dosadašnja praksa da se dugovanja prenose iz godine u godinu. Ukupno nekih 40-ak podsticajnih mera je išlo kroz platformu, čime su obezbeđeni veća i efikasnost i transparentnost. Takođe smo uspeli i da sa osiguravajućim kućama razradimo model da se informacije o polisama u digitalnom formatu razmenjuju sa sistemom eAgrar, čime su se stekli uslovi da i isplate šteta idu mnogo brže. Ali ono što je možda i najvažnije - zahvaljujući eAgraru i uskoro LPIS  sistemu, državi će imati mnogo bolju startnu poziciju za kreiranje agrarne politike, jer će imati pred sobom precizne podatke i analize gde šta ima, u kakvom je stanju zemljište, kakav je njegov potencijal, kakvi se prinosi realno mogu očekivati...

 Jedan od prvih uspeha eAgrara bilo je smanjenje zloupotreba poljoprivrednih subvencija?

- Već brzom kontrolom, čak ne ni preterano dubinskom, jasno je bilo da u tom polju vlada haos. Jer, dotadašnji sistem je bio zapušten, svodio se na gomilu papira, a pride je i rađen kroz mrežu trezora, gde ljudi naprosto nisu stručni za agrarna pitanja. Posledica je bila da su prilična sredstva išla na pogrešnu stranu. A to vidimo po tome da je kroz našu kontrolu utvrđeno da postoje velike površine pod šumama, koje se uredno prijavljuju kao ratarske ili povrtarske proizvodne parcele. I ljudi koji žive na Vračaru ili Limanu IV uredno primaju subvenciju, a da verovatno ni ne znaju gde im je ta šuma, koju su nasledili od dede, niti razlikuju soju od šećerne repe. Suština je dakle u tome da oni koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju sredstva, a ne da curi na sve strane. Recimo, lane su subvencije za suncokret isplaćivane na časnu reč, pa ove godine imamo prijavljenog suncokreta više nego Francuska. Šalu na stranu, veoma je važno da se to sve iščisti, s tim da je već urađeno jako puno i time što se sistem prodrmao. A unapređivanje kontrole će se u tehničkom smislu samo nastaviti, pogotovo kroz razvoj tzv. LPIS sistema (Land Parcel Identification System), koji služi za detaljnu identifikaciju i parcela i proizvodnje, i znaće se sa preciznošću od 30 cm i gde je parlog, i kolika je zaista proizvodna parcela, a šta pokrivaju neki objekat, put ili bunar, i koja je kultura na njivi. To će omogućiti da se tačno zna šta se dešava na terenu, čime će zloupotrebe biti svedene na minimum. Pilot projekat već kreće u 2024. u pet opština, dok će ceo sistem u 2025. biti u potpunosti operativan. I onda možemo dalje, kako se pojave novi izazovi...     

Miroslav Stajić