Несташице лекова све су чешће, на неке се чека месецима, пацијенти забринути, ЕВО У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ
Несташице лекова све су чешће, и све је више лекова на листи тражених, а не налажених.
И то није само наш проблем.
У комшијској Хрватској тренутно недостаје појединих антибиотика, лекова за притисак, дијабетес, остеопорозу. Пацијенти су забринути. Надлежни кажу - постоје и заменски лекови.
Систем у докторској ординацији сигнализира да клавоцина данас нема. И не само њега. Грађани за бројне лекове имају рецепте, али до своје терапије не могу, јавља ХРТ.
- Сигурно да није добро, знам да ми свастика има проблема исто за један лек. Не може га добити а мора га пити па су тражили Словенији и не знам где, каже Казимир за ХРТ.
- Ја сам баш такав пацијент који имам и дијабетес и притисак и срце, говори господин Велимир.
Срећом, он своју залиху има, али баш за те дијагнозе лекова недостаје.
Како ствари стоје у Србији?
Повремено, јавља АЛИМС буде несташица за поједине групе лекова, најчешће оних за штитну жлезду, притисак и дијабетес. Овај потоњи већ месецима је на списку контроверзе, јер га без контроле користе особе које желе да ослабе. На списку је први на листи оземпик, који се прима једном месечно и доводи до наглог губитка килограма, али и остали лекови за дијабетес типа 2, као што је глукофаж. Јављају се и лажни лекови, о чему смо писали овде.
Светска здравствена организација још почетком јесени упозорила је на могуће несташице антибиотика и лекова за скидање температуре, пошто се проценило да ће ове године завладати епидемија грипа, а већина против њега није вакцинисана. Сукоби у Украјини и, посебно, у Гази, отежали су снабдевање компонентама за производњу лекова, а највеће фабрике налазе се у Кини и Индији, и тако поремећено тржиште реаговало је - несташицама.
- Нема неких лекова за притисак, дијабетес, претилост, несаницу, остеопорозу и ми се трудимо да будемо довољно опскрбљени да наши пацијенти не осете неке краткотрајне несташице. Ако се ради о дужој несташици, имамо могућност давања паралеле, значи лека истог састава од проверених произвођача, рекла је Ирена Шпекуљак, магистар фармације у Градској апотеци Загреб.
На испоруке неких лекова, кажу у ХАЛМЕД-у, чека се недељама па и месецима
- Бележимо несташицу у појединим групама лекова као што су лекови за болове, за алергије, за епилепсију, поједини антибиотици. Међутим за све њих имамо замене на нашем тржишту, дакле, лекове с истим саставом и истом наменом. У случају да их и нема на нашем тржишту, набављају се из друге државе чланице ЕУ, изјавила је ПР ХАЛМЕД-а Ивана Шипић Гавриловић.
До несташице долази због велике потражње, застоја у производњи и дистрибуцији. Проблем су ниске цене и велики раст производних трошкова. Просечна кутија генеричког лека стоји мало више од 4 евра.
- Предлажемо да се за све лекове који коштају до 25 евра, што је 95 посто свих издатих кутија у Хрватској, подигне цена за просечну инфлацију која је била задњих година, значи за неких 15 посто. За лекове који коштају 1, 2, 3, или 4 евра предлажемо повећање од 15 посто. Грађани то уопште неће осетити, то су лекови који су на основној листи HZZO-a, рекла је Ана Гонгола, председница ХУП-овог Удружења произвођача лекова.
Да ли ће и Србија поћи њиховим стопама, видећемо.
И. Радоичић