Nestašice lekova sve su češće, na neke se čeka mesecima, pacijenti zabrinuti, EVO U ČEMU JE PROBLEM
Nestašice lekova sve su češće, i sve je više lekova na listi traženih, a ne nalaženih.
I to nije samo naš problem.
U komšijskoj Hrvatskoj trenutno nedostaje pojedinih antibiotika, lekova za pritisak, dijabetes, osteoporozu. Pacijenti su zabrinuti. Nadležni kažu - postoje i zamenski lekovi.
Sistem u doktorskoj ordinaciji signalizira da klavocina danas nema. I ne samo njega. Građani za brojne lekove imaju recepte, ali do svoje terapije ne mogu, javlja HRT.
- Sigurno da nije dobro, znam da mi svastika ima problema isto za jedan lek. Ne može ga dobiti a mora ga piti pa su tražili Sloveniji i ne znam gde, kaže Kazimir za HRT.
- Ja sam baš takav pacijent koji imam i dijabetes i pritisak i srce, govori gospodin Velimir.
Srećom, on svoju zalihu ima, ali baš za te dijagnoze lekova nedostaje.
Kako stvari stoje u Srbiji?
Povremeno, javlja ALIMS bude nestašica za pojedine grupe lekova, najčešće onih za štitnu žlezdu, pritisak i dijabetes. Ovaj potonji već mesecima je na spisku kontroverze, jer ga bez kontrole koriste osobe koje žele da oslabe. Na spisku je prvi na listi ozempik, koji se prima jednom mesečno i dovodi do naglog gubitka kilograma, ali i ostali lekovi za dijabetes tipa 2, kao što je glukofaž. Javljaju se i lažni lekovi, o čemu smo pisali ovde.
Svetska zdravstvena organizacija još početkom jeseni upozorila je na moguće nestašice antibiotika i lekova za skidanje temperature, pošto se procenilo da će ove godine zavladati epidemija gripa, a većina protiv njega nije vakcinisana. Sukobi u Ukrajini i, posebno, u Gazi, otežali su snabdevanje komponentama za proizvodnju lekova, a najveće fabrike nalaze se u Kini i Indiji, i tako poremećeno tržište reagovalo je - nestašicama.
- Nema nekih lekova za pritisak, dijabetes, pretilost, nesanicu, osteoporozu i mi se trudimo da budemo dovoljno opskrbljeni da naši pacijenti ne osete neke kratkotrajne nestašice. Ako se radi o dužoj nestašici, imamo mogućnost davanja paralele, znači leka istog sastava od proverenih proizvođača, rekla je Irena Špekuljak, magistar farmacije u Gradskoj apoteci Zagreb.
Na isporuke nekih lekova, kažu u HALMED-u, čeka se nedeljama pa i mesecima
- Beležimo nestašicu u pojedinim grupama lekova kao što su lekovi za bolove, za alergije, za epilepsiju, pojedini antibiotici. Međutim za sve njih imamo zamene na našem tržištu, dakle, lekove s istim sastavom i istom namenom. U slučaju da ih i nema na našem tržištu, nabavljaju se iz druge države članice EU, izjavila je PR HALMED-a Ivana Šipić Gavrilović.
Do nestašice dolazi zbog velike potražnje, zastoja u proizvodnji i distribuciji. Problem su niske cene i veliki rast proizvodnih troškova. Prosečna kutija generičkog leka stoji malo više od 4 evra.
- Predlažemo da se za sve lekove koji koštaju do 25 evra, što je 95 posto svih izdatih kutija u Hrvatskoj, podigne cena za prosečnu inflaciju koja je bila zadnjih godina, znači za nekih 15 posto. Za lekove koji koštaju 1, 2, 3, ili 4 evra predlažemo povećanje od 15 posto. Građani to uopšte neće osetiti, to su lekovi koji su na osnovnoj listi HZZO-a, rekla je Ana Gongola, predsednica HUP-ovog Udruženja proizvođača lekova.
Da li će i Srbija poći njihovim stopama, videćemo.
I. Radoičić