КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ: БЕРБА ШИПАКА НА СЕВЕРУ БАНАТА Солидна зарада следећих пола века
Берба шипака или шипурака, већ како их ко зове, на једној од највећих плантажа дивљих ружа у Србији, у атару Новог Кнежевца, на северу Баната приводи се крају.
Некада су баке овде „ишле у шипке“ берући црвене плодове самониклих жбунова за своје потребе, а Карољ Фекете из Новог Кнежевца је пре шест година органску производњу шипака засновао је на 50 хектара и сада по хектару комбајном убира око четири тоне плода, за који има купце и на европском тржишту.
Берба шипака обавља се машински, веома ефикасно и квалитетно, специјализованим комбајном који на дан може да убере плодове са око три хектара. Фекете предочава да би ручна берба била немогућа мисија, јер нема радне снаге, тако да је машинска берба најекономичнија.
– На род шипурка нешто посебно не утичу временски услови, али ако има више кише у току сезоне, онда је род већи. Међутим, шипак јако добро подноси и стресне услове, пре свега високе температуре и екстремне суше. У подизању засада шипак није избирљив, нема посебних прохтрева у погледу квалитета земљиште. Рецимо, ова парцела од 25 хектара је пета класа и у органској производњи постижемо солидан принос имајући у виду да нема прихрањивања вештачким ђубривима и прскања заштитним средствима – објашњава Фекете.
Производња шипака је економична и доноси солидну зараду, јер када након четири године подизања засада доспе на пун род, практично више нема већих улагања, изузев кошења траве у међуредној обради и неопходном изрезивању дебљих грана. Фекете напомиње да би производња могла бити и интензивнија са наводњавањем и ђубрењем, добио би се већи принос, можда и до осам тона по хектару, али век трајања биљке би се форсирањем интензивне производње знатно смањио.
– Овако, у органској производњи, како то природа диктира, ове сорте шипка „инервис“ и „шмит идеал“, које узгајам, имају век експлоатације 50 до 60 година, под условом да се засад негује и изрезују се плодоносне гране дебље од два центиметра. То је у неги засада практично најважније, јер се на тај начин биљке подмлађују, односно обнављају и због тога су дуговечне. Сорте шипака које се узгајају су практично узете из природе. Ту још човек генетски није утицао, него су сорте настале природним одабиром са што бољим карактеристикама биљака и квалитетом црвених плодова – истиче Фекете.
Улагања у подизање нових засада је око 2.000 евра по хектару, а наредних неколико година само колико је потребна нега и трошкови се знатно смањују. Фекете уверава да је производња шипака веома рентабилна, па је добро да је то и држава препознала и даје субвенције за садни материјал. Код органске производње субвенција је сада 63.000 динара по хектару, док је код конвенционалне производње 18.000 динара.
У Србији се органска плантажна производња шипака одвија на око 600 хектара и површине се из године у годину повећавају. У свету је производња шипака много присутнија и има све више интересовања, нарочито у азијским и афричким земљама. Највећи произвођач шипака у свету је Чиле и заправо баш произвођачи из те јужноамеричке земље диктирају тржиште, али је квалитет на страни наших шипака.
– Прерађивачка индустрија задњих година је препознала квалитет шипка са наших простора, јер се увидело да килограм плода из Србије и уопште балканских земаља у окружењу замењује чак три килограма чилеанског, пошто је унутрашњи састав плодова са наших плантажа знатно бољи – каже Фекете. – За килограм свежег плода шипка на тржишту се постиже цена од једног евра у конвенционалној и 1,30 евра из органске производње, али ако се плодови осуше или су у замрзнутом стању, онда су услови трговања, наравно, другачији. Килограм сувог плода је 2,60 до 2,80 евра, а замрзнутог 1,50 евра. И све што произведем, извозим за Европску унију , пре свега за Немачку и Аустрију .
Милорад Митровић
