ИЗЛОЖБА „30 ГОДИНА КИНОТЕКЕ РС” У АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ Филмска грађа за историју

Фото: pixabay.com

У Архиву Војводине приређена је изложба „30 година Срна филма и Кинотеке Републике Српске”, на којој је аутор Сњежан Лаловић одабрао 30 филмских плаката који илуструју остварења снимљена у периоду између 1992. и 2022. године.

„Када је 1992. почео рат, основана је прва продуцентска кућа у РС и звала се Срна филм. Непуну деценију и по касније, односно 2008, преименовали смо ту кућу у Кинотеку РС, с тим да је она тиме практично прерасла и у истински филмски архив, где се чувају и обрађују филмови и пропратна филмска грађа, мада и даље има могућност и да продуцира филмове, првенствено документарне и играно-документарне. Иначе, оно што је карактеристично за целу нашу продукцију јесте да она има антиратни карактер. Ниједан од тих филмова не глорификује, наиме, војне или политичке вође или какве акције, већ искључиво говоре о последицама рата”, каже за „Дневник” Сњежан Лаловић, директор Кинотеке РС.

Кинотека Републике Српске данас ипак примарни фокус има на филмског грађи. Највише је документарних филмова, око 1.500, затим око 1.000 војних филмова, као и нешто играних остварења, међу којима су и она Емира Кустурице, Лордана Зафрановића, Горана Радовановића... а важан део грађе су и плакати, као и сценаристички предлошци, међу којима је и један нереализован сценарио недавно преминулог Срђана Кољевића . Део филмова који се чува под кровом Кинотеке је дигитализован, али још увек има и доста негатива, више од 300. „Добили смо понуду Државног филмског архива Руске Федерације да нам рестаурирају и дигитализују све наше филмске траке. До ће бити веома значајно, јер ту има и филмова с почетка прошлог века, који можда нису уметнички значајни, али представљају изузетну документарну грађу”, наводи Лаловић.

Иначе, први филм настао у продукцији негдашњег Срна филма, „Лето сам провео”, који су потписали Зоран Маслић и Миодраг Тарана, награђен је на 40. филмском фестивалу документарног и краткометражног филма 1993. године у Београду. А последњи у том низу од 30 наслова је документарно-играни „Печат браће Љубавића” , редитеља Слободана Симојловића, који говори о Горажданској штампарији, оформљеној 1519. године – првој штампарији у тадашњој земљи Босне и Хума, која је већ била под Отоманском окупацијом; уједно, био је то почетак штампане писане речи код Срба у данашњој Босни и Херцеговини. Ово остварење биће и приказано данас у 13 часова у оквиру пратећег програма изложбе.

М. Стајић