РОДИТЕЉИ ДЕЧАКА УБИЈЕНОГ У РИБНИКАРУ ПОДЕЛИЛИ ПОТРЕСНУ ПРИЧУ Нисмо штедели љубав, увек смо се волели бескрајно

Након што је његова мајка гостовала у емисији на телевизији К1, огласио се и отац на друштвеној мрежи.

Наиме, отац убијеног дечака објавио је на Фејсбуку причу породичне пријатељице која је са својом ћерком, вршњакињом настрадалог дечака, била на гробу дечака шест месеци након трагедије.

Објаву преносимо у целости:

"Тишина. И сунце. Пркосно, октобарско. Да ли је то оно михољско лето из Ђолетове песме?

Тишина. И понеки лепет неке мале птице која одлази некуд. Бежи и она са овог места, претужног да у пар реченица стане.

Ветар гаси пламен свећа. Је ли то симболика прерано угашених живота?

Ту смо. На гробљу. Неми. Неутешни. Ту смо због другара који ори небеске њиве пола године. Другара који је вршњак моје Сташе. Ту смо скупљени од туге, уместо од радости како смо некада знали док смо славили његове рођендане и успехе.

Стојимо немоћни. Немоћни за друга и сву ону децу оног маја.

Зашто смо данас овде?

И како то одједном нестаје сав мој бес? Сва моја хистерија око двојке из математике? Сва моја у овом тренутку безразложна љутња.

Тишина. И сунце. Нестварно октобарско које док ме милује онако нежно, опомиње ме да милујем и ја своју децу.

Ова тишина данас је достојанство. Осмех родитеља који су изгубили своје дете, а питају нас како су наша деца. И ту она двојка из математике опет постаје бесмислена.

Неки загрљаји су снажнији од свих неизговорених речи.

Неки дани су ту да нас опомену.

Нека ја више никада неће бити иста.

Тишина. Тако каже мој пријатељ који је изгубио сина, тишина када дођеш кући, то је најтеже. И ту речи утехе нема. Загрљај. За крај", потресне су речи које је објавио отац убијеног дечака.

Мајка убијеног дечака је у гостовању на телевизији К1, између осталог говорила о првом Меморијалном такмичењу за најбоље младе композиторе које је одржано ове недеље у Коларчевој задужбини у Београду. Посетиоци су, поред концерта, имали прилику да погледају и изложбу фотографија које потписује убијени дечак, један од ученика који су убијени у масовном убиству 3. маја у ОШ "Владислав Рибникар".

"Увек смо се волели бескрајно од самог рођења. Он кад је имао 3,4 године, док се играо ја сам му рекла: 'Знаш да ме сам Бог питао какво дете желим, ја бих рекла овакво као ти", он тад то није схватао, ту дубину. Када је порастао ја сам му то испричала, и рекла да ја заиста то мислим. Он ме онда питао: 'Баш оваквог као ја, а ја му кажем баш таквог, ништа не бих мењала. Ја нисам могла да дочарам људима ту љубав. Колико је она важна, лепа и немерљива. Нисмо штедели љубав у нашој породици и стално скрећем родитељима пажњу да неће размазити децу љубављу. Децу размазимо кад почнемо да радимо нешто уместо њих, што би већ требало да раде сами.

У једном гостовању сам испричала нешто о једном нашем обичају. Када се неко загледа у телефон или удуби у неки посао, да га прекине питањем: 'Волиш ли ти мене?' А он каже: 'Највише на свету целом'. Тако и он кад види да се ја удубим у неки свој посао исто ми каже. Оно што је мени сада чудно са ове дистанце, месец дана пре трагедије он мене пита: 'Мама волиш ли ти мене', а ја кажем 'Бескрајно'. И тог момента сам се питала, зашто мењам нешто што је годинама исто, годинама смо говорили 'највише на свету целом'. Али неки унутрашњи глас ми је говорио да морам да изађем 'ван земље', свет ми је био мали, морала сам да кажем бескрајно. До њега, до Бога...", рекла је мајка дечака за К1.

Kurir.rs