RODITELJI DEČAKA UBIJENOG U RIBNIKARU PODELILI POTRESNU PRIČU Nismo štedeli ljubav, uvek smo se voleli beskrajno

Nakon što je njegova majka gostovala u emisiji na televiziji K1, oglasio se i otac na društvenoj mreži.

Naime, otac ubijenog dečaka objavio je na Fejsbuku priču porodične prijateljice koja je sa svojom ćerkom, vršnjakinjom nastradalog dečaka, bila na grobu dečaka šest meseci nakon tragedije.

Objavu prenosimo u celosti:

"Tišina. I sunce. Prkosno, oktobarsko. Da li je to ono miholjsko leto iz Đoletove pesme?

Tišina. I poneki lepet neke male ptice koja odlazi nekud. Beži i ona sa ovog mesta, pretužnog da u par rečenica stane.

Vetar gasi plamen sveća. Je li to simbolika prerano ugašenih života?

Tu smo. Na groblju. Nemi. Neutešni. Tu smo zbog drugara koji ori nebeske njive pola godine. Drugara koji je vršnjak moje Staše. Tu smo skupljeni od tuge, umesto od radosti kako smo nekada znali dok smo slavili njegove rođendane i uspehe.

Stojimo nemoćni. Nemoćni za druga i svu onu decu onog maja.

Zašto smo danas ovde?

I kako to odjednom nestaje sav moj bes? Sva moja histerija oko dvojke iz matematike? Sva moja u ovom trenutku bezrazložna ljutnja.

Tišina. I sunce. Nestvarno oktobarsko koje dok me miluje onako nežno, opominje me da milujem i ja svoju decu.

Ova tišina danas je dostojanstvo. Osmeh roditelja koji su izgubili svoje dete, a pitaju nas kako su naša deca. I tu ona dvojka iz matematike opet postaje besmislena.

Neki zagrljaji su snažniji od svih neizgovorenih reči.

Neki dani su tu da nas opomenu.

Neka ja više nikada neće biti ista.

Tišina. Tako kaže moj prijatelj koji je izgubio sina, tišina kada dođeš kući, to je najteže. I tu reči utehe nema. Zagrljaj. Za kraj", potresne su reči koje je objavio otac ubijenog dečaka.

Majka ubijenog dečaka je u gostovanju na televiziji K1, između ostalog govorila o prvom Memorijalnom takmičenju za najbolje mlade kompozitore koje je održano ove nedelje u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Posetioci su, pored koncerta, imali priliku da pogledaju i izložbu fotografija koje potpisuje ubijeni dečak, jedan od učenika koji su ubijeni u masovnom ubistvu 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar".

"Uvek smo se voleli beskrajno od samog rođenja. On kad je imao 3,4 godine, dok se igrao ja sam mu rekla: 'Znaš da me sam Bog pitao kakvo dete želim, ja bih rekla ovakvo kao ti", on tad to nije shvatao, tu dubinu. Kada je porastao ja sam mu to ispričala, i rekla da ja zaista to mislim. On me onda pitao: 'Baš ovakvog kao ja, a ja mu kažem baš takvog, ništa ne bih menjala. Ja nisam mogla da dočaram ljudima tu ljubav. Koliko je ona važna, lepa i nemerljiva. Nismo štedeli ljubav u našoj porodici i stalno skrećem roditeljima pažnju da neće razmaziti decu ljubavlju. Decu razmazimo kad počnemo da radimo nešto umesto njih, što bi već trebalo da rade sami.

U jednom gostovanju sam ispričala nešto o jednom našem običaju. Kada se neko zagleda u telefon ili udubi u neki posao, da ga prekine pitanjem: 'Voliš li ti mene?' A on kaže: 'Najviše na svetu celom'. Tako i on kad vidi da se ja udubim u neki svoj posao isto mi kaže. Ono što je meni sada čudno sa ove distance, mesec dana pre tragedije on mene pita: 'Mama voliš li ti mene', a ja kažem 'Beskrajno'. I tog momenta sam se pitala, zašto menjam nešto što je godinama isto, godinama smo govorili 'najviše na svetu celom'. Ali neki unutrašnji glas mi je govorio da moram da izađem 'van zemlje', svet mi je bio mali, morala sam da kažem beskrajno. Do njega, do Boga...", rekla je majka dečaka za K1.

Kurir.rs