ПОВРАТАК ДИНОСАУРУСА на планету Земљу: Ево како нам серије и филмови помажу у разумевању наше ПРОШЛОСТИ али и БУДУЋНОСТИ

Феноменални Морган Фриман је до сада свој глас подарио многобројним документарцима, а сада је и наратор у серији која истражује целокупну историју живота на Земљи кроз најзначајније прекретнице.

Ово остварење гледаоце води на путовање у прошлост дуго милијарду година, од самог зачетка живота у води, те на планету Земљу враћа праисторијска створења, укључујући мамуте и многобројне врсте диносауруса. Филмска продукцијска компанија „Силвербацк Филмс“ у сарадњи са „Амблин Телевисион“ Стивена Спилберга, ослања се на визуелне ефекте да нас врате у доба опасније од „Џурасик парка”. Визуелни ефекти чине 30 до 40 одсто сваке епизоде, међутим, остатак се састоји од снимака направљених у 45 земаља укључујући Обалу Слоноваче, Еквадор, Уједињено Краљевство и Мароко. Морган Фриман се нада да ће гледаоци остати присутни до самог краја емисије, те довољно дуго да виде приказ успона људи, једине врсте која је способна да доведе до сопственог масовног изумирања те је за Њујорк Тајмс рекао: „Речено је да је Бог створио небо и земљу и човеку дао контролу“, те је додао „Ако је Бог то заиста урадио, то је била велика грешка, јер смо ми, за само неколико милиона година, скоро створили још један догађај на нивоу изумирања“. Када је у питању сам формат емисије, извршни продуцент и главни писац Ден Тапстер је рекао: „Оно што смо желели да урадимо, наша намера на самом почетку, била је да се реализује причу о животу и да је учинимо врстом серије за бинџовање“. Међутим, неким критичарима се серија није допала јер, како наводе, мањка јој информативности. Тако се у једној Гардијановој критици могао пронаћи следећи коментар: „Гледајте емисију са радозналим дететом и можда ћете га затећи како поставља питања на која програм не даје одговоре, на пример шта је изазвало скокове и падове нивоа кисеоника који су довели до масовног изумирања из древне прошлости. Ово је врста празног спектакла за које више немамо времена“. И даље се питамо шта је у ствари истина о настанку планете Земље, а постоји велики број емисија или пак филмова који се на различите начине баве овом темом.

Тако је и британски документарни филм из 2020. године „Дејвид Атенборо: Живот на нашој планети”, привукао велику пажњу. Настао је као „изјава сведока“, кроз коју наратор Дејвид Атенборо из прве руке дели своју забринутост за тренутно стање планете, због утицаја човечанства на природу, те дели своје наде за будућност. Такође је објављен на Нетфликсу, поменуте године заједно са пратећом књигом „Живот на нашој планети“. У своје тада 94 године, Атенборо је посетио све континенте на свету, успут документујући живи свет у свој његовој разноликости, пуна разних чуда. У жељи да планету заштити за будуће генерације, он је пружио гледаоцима поједине тренутке свог живота као природњака, те је и приказао разорне промене које је видео. Он приказује и како ће уништавање природе од стране људи учинити планету потпуно неплодном и деградираном, а притом и ненасељивом за милионе људи, те довести до пада популације биодиверзитета. Како се наводи на порталу Earth.org, од 1950-их, популација животиња се више него преполовила, док је популација домаћих птица нагло порасла. Тако 70 одсто масе птица на планети чине оне домаће, углавном кокошке. Људи чине више од једне трећине сисара на Земљи. Још 60 одсто животиња су оне које се узгајају да бисмо их јели, а остатак, како се наводи „од мишева до китова“, чини свега четири одсто, док половину плодне земље чини пољопривредно земљиште. Ипак, како Атенборо тврди, нада није изгубљена те још увек имамо времена да зауставимо, па и преокренемо штету која је нанета, те у филму излаже и неколико прилично једноставних и изводљивих решења.

Тако је и сервис документарног стримовања, Би-Би-Си Селект, објавио емисију под називом „Историја планете Земље: откривање Гаје“, са награђиваном историчарком Бетани Хјуз. Она путује у Египат, Грчку, Велику Британију и Истанбул како би покушала да открије тајне којима нас древни свет може научити, постављајући значајно питање да ли прошлост има одговоре на то како можемо имати будућност на овој земљи. Хјузова открива и неиспричане приче о односу човечанства са Мајком Земљом, у прошлости и садашњости, преко грчке богиње Гаје и њених рођака, Кибеле, источњачке богиње коју су усвојили Римљани и египатске богиње Мат. Кроз овај, сасвим другачији приступ, историчарка истражује идеју да је Земља живо биће, те испитује како су то древне цивилизације научиле да поштују планету и то уз помоћ сведочанстава из прошлости и технологије којом располаже НАСА.

Најскупља серија коју је Би-Би-Си икада продуцирао јесте била „Планета Земља“ из 2006. године. Припремала се пет година, а уз то је била и прва која је снимљена у високој резолуцији. Добила је и неколико награда укључујући Еми, Пибоди и награду Краљевског телевизијског друштва. Оригиналну верзију серије је приповедао већ поменути Дејвид Атенборо. Сачињена је од 11 епизода, од којих свака садржи глобални преглед различитог биома или станишта на Земљи, а на крају сваке, приказан је и десетоминутни играни филм који даје увид у дешавања иза кулиса и преглед изазова снимања. Атенборо се на мале екране вратио као наратор и водитељ ове мини-серије и десет година после, 2016. године када је Би-Би-Си објавио наставак од шест делова, под називом „Планета Земља 2“. Оно што је обожаваоце ове емисије обрадовало јесте и чињеница да се „Планета Земља 3“ вратила, те је доступна за гледање од 22. октобра.

Ивана Јапунџа