POVRATAK DINOSAURUSA na planetu Zemlju: Evo kako nam serije i filmovi pomažu u razumevanju naše PROŠLOSTI ali i BUDUĆNOSTI

Fenomenalni Morgan Friman je do sada svoj glas podario mnogobrojnim dokumentarcima, a sada je i narator u seriji koja istražuje celokupnu istoriju života na Zemlji kroz najznačajnije prekretnice.

Ovo ostvarenje gledaoce vodi na putovanje u prošlost dugo milijardu godina, od samog začetka života u vodi, te na planetu Zemlju vraća praistorijska stvorenja, uključujući mamute i mnogobrojne vrste dinosaurusa. Filmska produkcijska kompanija „Silverback Films“ u saradnji sa „Amblin Television“ Stivena Spilberga, oslanja se na vizuelne efekte da nas vrate u doba opasnije od „Džurasik parka”. Vizuelni efekti čine 30 do 40 odsto svake epizode, međutim, ostatak se sastoji od snimaka napravljenih u 45 zemalja uključujući Obalu Slonovače, Ekvador, Ujedinjeno Kraljevstvo i Maroko. Morgan Friman se nada da će gledaoci ostati prisutni do samog kraja emisije, te dovoljno dugo da vide prikaz uspona ljudi, jedine vrste koja je sposobna da dovede do sopstvenog masovnog izumiranja te je za Njujork Tajms rekao: „Rečeno je da je Bog stvorio nebo i zemlju i čoveku dao kontrolu“, te je dodao „Ako je Bog to zaista uradio, to je bila velika greška, jer smo mi, za samo nekoliko miliona godina, skoro stvorili još jedan događaj na nivou izumiranja“. Kada je u pitanju sam format emisije, izvršni producent i glavni pisac Den Tapster je rekao: „Ono što smo želeli da uradimo, naša namera na samom početku, bila je da se realizuje priču o životu i da je učinimo vrstom serije za bindžovanje“. Međutim, nekim kritičarima se serija nije dopala jer, kako navode, manjka joj informativnosti. Tako se u jednoj Gardijanovoj kritici mogao pronaći sledeći komentar: „Gledajte emisiju sa radoznalim detetom i možda ćete ga zateći kako postavlja pitanja na koja program ne daje odgovore, na primer šta je izazvalo skokove i padove nivoa kiseonika koji su doveli do masovnog izumiranja iz drevne prošlosti. Ovo je vrsta praznog spektakla za koje više nemamo vremena“. I dalje se pitamo šta je u stvari istina o nastanku planete Zemlje, a postoji veliki broj emisija ili pak filmova koji se na različite načine bave ovom temom.

Tako je i britanski dokumentarni film iz 2020. godine „Dejvid Atenboro: Život na našoj planeti”, privukao veliku pažnju. Nastao je kao „izjava svedoka“, kroz koju narator Dejvid Atenboro iz prve ruke deli svoju zabrinutost za trenutno stanje planete, zbog uticaja čovečanstva na prirodu, te deli svoje nade za budućnost. Takođe je objavljen na Netfliksu, pomenute godine zajedno sa pratećom knjigom „Život na našoj planeti“. U svoje tada 94 godine, Atenboro je posetio sve kontinente na svetu, usput dokumentujući živi svet u svoj njegovoj raznolikosti, puna raznih čuda. U želji da planetu zaštiti za buduće generacije, on je pružio gledaocima pojedine trenutke svog života kao prirodnjaka, te je i prikazao razorne promene koje je video. On prikazuje i kako će uništavanje prirode od strane ljudi učiniti planetu potpuno neplodnom i degradiranom, a pritom i nenaseljivom za milione ljudi, te dovesti do pada populacije biodiverziteta. Kako se navodi na portalu Earth.org, od 1950-ih, populacija životinja se više nego prepolovila, dok je populacija domaćih ptica naglo porasla. Tako 70 odsto mase ptica na planeti čine one domaće, uglavnom kokoške. Ljudi čine više od jedne trećine sisara na Zemlji. Još 60 odsto životinja su one koje se uzgajaju da bismo ih jeli, a ostatak, kako se navodi „od miševa do kitova“, čini svega četiri odsto, dok polovinu plodne zemlje čini poljoprivredno zemljište. Ipak, kako Atenboro tvrdi, nada nije izgubljena te još uvek imamo vremena da zaustavimo, pa i preokrenemo štetu koja je naneta, te u filmu izlaže i nekoliko prilično jednostavnih i izvodljivih rešenja.

Tako je i servis dokumentarnog strimovanja, Bi-Bi-Si Selekt, objavio emisiju pod nazivom „Istorija planete Zemlje: otkrivanje Gaje“, sa nagrađivanom istoričarkom Betani Hjuz. Ona putuje u Egipat, Grčku, Veliku Britaniju i Istanbul kako bi pokušala da otkrije tajne kojima nas drevni svet može naučiti, postavljajući značajno pitanje da li prošlost ima odgovore na to kako možemo imati budućnost na ovoj zemlji. Hjuzova otkriva i neispričane priče o odnosu čovečanstva sa Majkom Zemljom, u prošlosti i sadašnjosti, preko grčke boginje Gaje i njenih rođaka, Kibele, istočnjačke boginje koju su usvojili Rimljani i egipatske boginje Mat. Kroz ovaj, sasvim drugačiji pristup, istoričarka istražuje ideju da je Zemlja živo biće, te ispituje kako su to drevne civilizacije naučile da poštuju planetu i to uz pomoć svedočanstava iz prošlosti i tehnologije kojom raspolaže NASA.

Najskuplja serija koju je Bi-Bi-Si ikada producirao jeste bila „Planeta Zemlja“ iz 2006. godine. Pripremala se pet godina, a uz to je bila i prva koja je snimljena u visokoj rezoluciji. Dobila je i nekoliko nagrada uključujući Emi, Pibodi i nagradu Kraljevskog televizijskog društva. Originalnu verziju serije je pripovedao već pomenuti Dejvid Atenboro. Sačinjena je od 11 epizoda, od kojih svaka sadrži globalni pregled različitog bioma ili staništa na Zemlji, a na kraju svake, prikazan je i desetominutni igrani film koji daje uvid u dešavanja iza kulisa i pregled izazova snimanja. Atenboro se na male ekrane vratio kao narator i voditelj ove mini-serije i deset godina posle, 2016. godine kada je Bi-Bi-Si objavio nastavak od šest delova, pod nazivom „Planeta Zemlja 2“. Ono što je obožavaoce ove emisije obradovalo jeste i činjenica da se „Planeta Zemlja 3“ vratila, te je dostupna za gledanje od 22. oktobra.

Ivana Japundža