АТЛЕТСКИ КЛУБ „АТИНА” ИЗ ВРШЦА Најпоноснији на своја три репрезентативца

Како је за „Дневник” рекао председник, тренер и оснивач АК „Атина”, проф. Срђан Јовановић, први репрезентативац је био Владимир Влајић, првак Србије на 400 метара за млађе јуниоре и освајач деветог места на првенству Балкана у Бугарској, у граду Сливену 2014. године, други је био Михајло Мандић, шампион Србије на 100 метара 2015. године и вицешампион Балкана на првенству за млађе јуниоре у Крушевцу, са атлетским рекордом као члан штафете.

– Трећи репрезентативац је Зоран Илинчић вишеструки првак Балкана на 800 и 1.500 метара у ветеранској конкуренцији. На задњем првенству одржаном у Сремској Митровици је био првак Србије на 3.000 метара, у категорији мастера 55, у којој учествују такмичари од 55 до 60 година. На  Балканијади у Измиру је на 800 метара освојио бронзану, а на 1.500 метара сребрну медаљу, што и јесте било очекивано. Обично буде на прва три места, у зависности од конкуренције – прича Јовановић, који је раме уз раме са Зораном Илинчићем у ветеранској селекцији АК „Атина”.

Илинчић је иначе професор хемијске групе предмета у Хемијско-медицинској школи и осим обавезе професора и разредног старешине, пет пута недељно одвоји време за тренинге, што у 57. години није нимало лако, каже нам Срђан.

Осим њих, медаље су на првенствима Србије освајали и Марко Бегенишић у тркама на 800 метара и 2.000 стипл чејс, као и Марко Младеновски у тркама на 600 и 200 метара, за млађе и старије пионире.

– Имамо квалитетне јуниоре, који наступају и на сениорским такмичењима, с обзиром на то да атлетика по броју такмичара кубури у већини градова, па тако и у Вршцу. Код нас у клубу тренира двадесетак атлетичара, махом млађих пионира и за такмичарски део имамо децу из Школског центра „Никола Тесла”. Тако правимо селекцију деце. Најбољи који покажу интересовање на школским такмичењима уписују се у клуб и настављају озбиљније да тренирају. Имамо и Школу атлетике, коју похађају деца основношколског узраста. Покривени смо од млађих пионира до јуниора и ветерана, док сениора имамо мање. Када напуне 19 - 20 година, почињу да раде или одлазе на студије у друге градове, те неминовно долази до прекида интересовања за атлетику – са сетом прича Срђан.

Атлетика нуди широк дијапазон могућности, од трчања на кратке, средње и дуже стазе, или трчање са препонама и препрекама, преко скокова у даљ или у вис, троскока и скока са мотком до бацања кугле или диска, копља и кладива. У дисциплине се убраја и вишебој који је симбиоза свих prеthodno поменутих. Осим тога, постоје и штафетна трчања.

– Атлетика захтева селекционисане такмичаре, што значи да појединац мора предано тренирати минимум четири године, а да не кажем да то зна бити и до осам година, како би се могло доћи до медаље државног првенства. Пут је дугачак и подразумева мукотрпан рад са децом која морају имати брзинска својства, издржљивост и снагу, уз морално – вољни моменат. Истакао бих и као битан фактор педагошко – васпитни приступ, јер сви причају о медаљи, али важнији је сам пут ка њој, с обзиром на то да он подразумева дисциплину, рад, поштење, редовност на тренинзима и обавезу. Све то донекле остаје утиснуто у део њиховог карактера, што ће им бити потребно касније, током живота. Такође, оно на шта смо изузетно поносни је што су наши чланови и факултетски образовани, јер је наш фокус управо и на томе да је образовање најважније – истакао је тренер и оснивач клуба Јовановић, који је своју каријеру започео у АК „Динамо” из Панчева, још осамдесетих година.

Како каже, у Вршцу поседују све справе и реквизите који су потребни за квалитетне тренинге. Урађена им је и атлетска стаза 2016. године, те су, чини му се, један од ретких градова у Србији, који има у потпуности све услове за рад. А на њима је да остварују одличне спортске резултате и наставе да формирају успешне људе, а уз то и репрезентативце који ће на такмичењима поносно представљатио свој Град.

И. Бакмаз