УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА „ОМОЉЧАНКЕ” ПОКРЕНУЛО ДУГООЧЕКИВАНИ САЈТ Радови вештих руку видљиви целом свету

Како је за лист „Дневник” у име „Омољчанки”објаснила Ана Вугринец, за пројекат „Презентација традиционалног народног стваралаштва Срба у Војводини“, Удружење је добило 200.000 динара, те ће путем сајта моћи да презентују своје радове, али и представе културно стваралаштво тих крајева. 

– Конкурс је био покренут на тему очувања и заштите традициналног народног стваралаштва Срба у Војводини и у августу су нам одобрена средства за пројекат. Циљ је био да креирамо место на ком ће бити доступне све информције у вези рада нашег удружење, али и да се повежемо са удружењима жена из целе Србије. А сада имамо могућност и онлајн поручивања наших производа  – поручила је Вугринец.

Председница Удружења жена „Омољчанке“ Славица Полић казала је за наш лист да су изузетно поносне на то што ће сада, након скоро деценије постојања, бити далеко више видљиве. 

Златовез и реплике ношњи

У оквиру свог рада, жене у Удружењу првенствено стварају реплике народних ношњи, без обзира из ког краја Србије су потекле, а креирају и босанске ношње. Углавном праве реплике за културно – уметничка друштва. Имају и три аутентичне ношње које су добиле на поклон. Златовез је друга стара техника коју практикују, а подразумева рад веза са посебном врстом конца – срмом. Тако за једну џегу (мараму) треба око шест месеци до годину дана да се направи, сведочи Славица Полић.

– Ово нам много значи, идеја је постојала и раније, али нисмо имале довољно средстава и када смо добиле одговор да су нам одобрена средства, биле смо пресрећне. Сада ћемо бити видљиве читавом свету, не само у региону. Сајт је зато, осим на српском, урађен и на енглеском језику. У нашем удружењу има 10 чланица и бавимо се првенствено очувањем старих заната, од златовеза, веза и хеклања, затим штрикања и ткања, свега онога што се радило раније, а данас је заборављено. Овај брзи темпо живота диктира правила, па углавном чујемо да се ти производи могу купити код Кинеза, а млађе генерације не знају како се долазило до тих материјала, вуне, конопље, свега. Зато држимо радионице и помажемо млађим генерацијама да науче старе занате, јер џабе што ми знамо и радимо, ако не преносимо традицију нашег краја на следеће генерације које ће је даље неговати – истакла је Полић, додавши да сада све што раде могу да представе путем интернет портала који су направили. 

Уколико желите да прочитате више о самом раду Удружења жена „Омољчанке” или пак сазнате нешто више о везу, ткању или златовезу, линк за сајт је https://www.omoljcanke.com/.

И. Бакмаз