UDRUŽENJE ŽENA „OMOLJČANKE” POKRENULO DUGOOČEKIVANI SAJT Radovi veštih ruku vidljivi celom svetu
OMOLJICA: Udruženje žena „Omoljčanke” pokrenulo je pre par dana svoj sajt, za koji je dobilo sredstva preko konkursa Pokrajnskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, na koji su aplicirali u februaru.
Kako je za list „Dnevnik” u ime „Omoljčanki”objasnila Ana Vugrinec, za projekat „Prezentacija tradicionalnog narodnog stvaralaštva Srba u Vojvodini“, Udruženje je dobilo 200.000 dinara, te će putem sajta moći da prezentuju svoje radove, ali i predstave kulturno stvaralaštvo tih krajeva.
– Konkurs je bio pokrenut na temu očuvanja i zaštite tradicinalnog narodnog stvaralaštva Srba u Vojvodini i u avgustu su nam odobrena sredstva za projekat. Cilj je bio da kreiramo mesto na kom će biti dostupne sve informcije u vezi rada našeg udruženje, ali i da se povežemo sa udruženjima žena iz cele Srbije. A sada imamo mogućnost i onlajn poručivanja naših proizvoda – poručila je Vugrinec.
Predsednica Udruženja žena „Omoljčanke“ Slavica Polić kazala je za naš list da su izuzetno ponosne na to što će sada, nakon skoro decenije postojanja, biti daleko više vidljive.
Zlatovez i replike nošnji
U okviru svog rada, žene u Udruženju prvenstveno stvaraju replike narodnih nošnji, bez obzira iz kog kraja Srbije su potekle, a kreiraju i bosanske nošnje. Uglavnom prave replike za kulturno – umetnička društva. Imaju i tri autentične nošnje koje su dobile na poklon. Zlatovez je druga stara tehnika koju praktikuju, a podrazumeva rad veza sa posebnom vrstom konca – srmom. Tako za jednu džegu (maramu) treba oko šest meseci do godinu dana da se napravi, svedoči Slavica Polić.
– Ovo nam mnogo znači, ideja je postojala i ranije, ali nismo imale dovoljno sredstava i kada smo dobile odgovor da su nam odobrena sredstva, bile smo presrećne. Sada ćemo biti vidljive čitavom svetu, ne samo u regionu. Sajt je zato, osim na srpskom, urađen i na engleskom jeziku. U našem udruženju ima 10 članica i bavimo se prvenstveno očuvanjem starih zanata, od zlatoveza, veza i heklanja, zatim štrikanja i tkanja, svega onoga što se radilo ranije, a danas je zaboravljeno. Ovaj brzi tempo života diktira pravila, pa uglavnom čujemo da se ti proizvodi mogu kupiti kod Kineza, a mlađe generacije ne znaju kako se dolazilo do tih materijala, vune, konoplje, svega. Zato držimo radionice i pomažemo mlađim generacijama da nauče stare zanate, jer džabe što mi znamo i radimo, ako ne prenosimo tradiciju našeg kraja na sledeće generacije koje će je dalje negovati – istakla je Polić, dodavši da sada sve što rade mogu da predstave putem internet portala koji su napravili.
Ukoliko želite da pročitate više o samom radu Udruženja žena „Omoljčanke” ili pak saznate nešto više o vezu, tkanju ili zlatovezu, link za sajt je https://www.omoljcanke.com/.
I. Bakmaz