У омољици праве ХЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ НА МЕСЕЦ: Рецепт је добро чувана тајна! Када људи чују да имамо циповку, пале ауто и долазе по њу без обзира где се налазе (ФОТО)

У свету брзе хране и модерног начина живота прави је изазов одржати традицију и сачувати кулинарско наслеђе за генерације које долазе. Да ипак постоје „тихи хероји“ који се свакодневно боре да сачувају спону између прошлости и садашњости сведочи пекар Срећко из Омољице који већ 36 година меси циповку – традиционални војвођански хлеб који се „смеје на Месец“.

Пекар Гезим Пниши, локалном становништву познатији под надимком Срећко, у Војводину се доселио давне 1987. године. Пекарски занат је учио од свог ујака Османа из Панчева који му је открио тајне везане за припрему квалитетне, традиционалне циповке.

„У Омољицу сам дошао пре осам година. До тада сам радио са својим ујаком Османом и од њега се учио пекарском занату који се у нашој породици преносио са колена на колено. За разлику од домаћег хлеба, циповка је далеко захтевнија за припрему јер од замеса до печења треба око два сата. Циповку печем искључиво у зиданој пећи налик турској“, открива Срећко.

ДНЕВНО СЕ ПРОДА И ДО 60 ЦИПОВКИ

Он открива да је потражња за хлебом „који се смеје“ велика, и да људи долазе из различитих делова земље како би га пазарили.

„Свакога дана продамо око 60 комада циповке. Ја је за потребе пекаре израђујем у тежини од пола килограма, али сам месио и циповке тешке по два килограма. Циповке радимо и по поруџбини, обично за недељне ручкове и разна славља. Када људи чују да имамо циповку, пале ауто и долазе по њу, без обзира колико удаљени били“, открива Срећко.

ЧУВА СВЕЖИНУ И ДО ТРИ ДАНА

Специфичан мирис, киселкаст укус и карамелизована корица засечена тако да изгледа као да се хлеб смеје, главне су одлике циповке.

„Циповка се прави од брашна, воде, соли и квасца али је рецептура добро чувана породична тајна. Она не садржи адитиве и меси се ручно. Људи воле циповку зато што има више средине, корица је посебна, није залепљена ни са једне стране, доле је добро печена, и свуда има окрајак. Ја циповку волим да поспем са мало сусама и брашна како бих јој дао неки свој лични печат. Ако се циповка чува у памучној крпи, без проблема ће остати свежа и до три дана“, каже Срећко и додаје да је још један од битних састојака добре циповке познавање менталитета људи.

„Ја овде живим већ три деценије, добро сам упознао Банаћане и Лале и знам каква пецива и теста воле. Циповка је свакако у најпродаванијим производима моје пекаре јер људи овде негују традицију. За становништво месим и славске погаче, погаче за бабине, колаче за гробља и сахране…све сам то савладао и прилагодио људима са овог подручја“, закључио је Срећко.

(Панчевац)