Ђурђев: Ренесанса српске Црне Горе

Радује и охрабрује и званично обзнањена вест да ће све српске политичке партије које су прешле цензус на недавно одржаним парламентарним изборима у нама суседној земљи коначно бити део извршне власти. То је велика прилика да се коначно примени принцип консоцијативности, односно да припадници српског народа у Црној Гори, сразмерно својој бројности, буду заступљени у институцијама власти. Време је, што би се рекло, за запошљавање Срба ,,по дубини” државног система Црне Горе. Наш народ, који је у Црној Гори свој на своме, заслужује много више од места председника скупштине и неких 40% места у државној администрацији, али се од некуд мора почети. Неки ресори биће посебно кључни, попут образовања, како би се заштитио српски национални идентитет који је свих ових година под озбиљним ударом, али и министарства унутрашњих послова како би се Србима гарантовала пуна безбедност, тј. агресивни монтенегрински шовинисти држали под контролом.

Већ дуго година, а посебно од почетка сада већ чувених литија Српске православне цркве и српског и осталог верујућег народа у Црној Гори из децембра 2019. године, многи од нас овде у Србији, укључујући и Републику Српску и наше целокупно расејање, покушавамо да, колико можемо и умемо, допринесемо очувању идеје о ренесанси српске Црне Горе и заштити пуних права и слобода нашег тамошњег народа. Биле су то године у којима је било нимало лако и безопасно најпре се супротставити тзв. Милогорцима илити Дукљанима, који су отворено и без задршке претили Србима националним, духовним, па чак и физичким уништењем, јер се нашем народу у Црној Гори тих година претило протеривањем на трактора, уз алузије на туробну судбину која је задесила Србе у Републици Српској Крајини. Затим је, нимало лакше и једноставније, деловала борба против оних који су српске гласове и српску победу над Милом Ђукановићем хтели да злоупотребе како би, перфидно и бескрупулозно, наставили са црногорчењем Срба. Ниједан од ових сценарија, хвала Богу, није био успешан нити ће то бити у будуће, посебно сада када ће српски народ имати све услове да започне истинску борбу за најпре свој физички, национални и духовни опстанак, а онда и за враћање Црне Горе тамо где јој је у историјском и сваком другом смислу и место - под окриље српског света.

Следи дуго чекани попис становништва у Црној Гори. Колико ће се истог изјаснити Србима, тешко је рећи, али ће их сигурно бити преко 30%, док ће оних који припадају Српској православној цркви и говоре српским језиком бити у изнадполовичном проценту. У том контексту, издвојио бих једну фигурну, снажну и одважну, која се у последњих неколико година истакла у борби за очување српства у Црној Гори. Та фигура, тај пастир је патријарх српски господин Порфирије, човек који је, како би устоличио новоизабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија у Цетињу, те 2021. године био спреман да положи и свој живот, с обзиром да га је тамо чекала безбожна, боље рећи ђавоимана хорда расрбљених Монтенегрина. Недавно изречене речи патријарха Порфирија, током његове кратке посете Подгорици, данас одзвањају јаче него икада. Поносно и достојанствено, али и слободно и одлучно испољавајте свој српски идентитет, односно будите Срби, говорници српског матерњег језика и припадници Српске православне цркве - поручио је том приликом Србима у Црној Гори патријарх Порфирије, поручивши им заправо да само буду оно што јесу и оно што су им били преци. Није без разлога управо патријарх српски поручио нашем народу у Црној Гори да без устезања каже свима ко је и шта је. Једина пансрпска институција данас, дакле институција која делује на свим српским историјским територијама ма у којој држави се оне данас налазиле, јесте управо Српска православна црква. Онај ко је њу покушао да у Црној Гори, онај кога је она проклела завршио је на сметлишту историје, а онај кога она благосиља и ко њој узвраћа истом мером, а то је верујући српски народ Црне Горе, њему припада будућност и Божја благодат.

Александар Ђурђев, посланик и председник Српске лиге