Đurđev: Renesansa srpske Crne Gore

Raduje i ohrabruje i zvanično obznanjena vest da će sve srpske političke partije koje su prešle cenzus na nedavno održanim parlamentarnim izborima u nama susednoj zemlji konačno biti deo izvršne vlasti. To je velika prilika da se konačno primeni princip konsocijativnosti, odnosno da pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori, srazmerno svojoj brojnosti, budu zastupljeni u institucijama vlasti. Vreme je, što bi se reklo, za zapošljavanje Srba ,,po dubini” državnog sistema Crne Gore. Naš narod, koji je u Crnoj Gori svoj na svome, zaslužuje mnogo više od mesta predsednika skupštine i nekih 40% mesta u državnoj administraciji, ali se od nekud mora početi. Neki resori biće posebno ključni, poput obrazovanja, kako bi se zaštitio srpski nacionalni identitet koji je svih ovih godina pod ozbiljnim udarom, ali i ministarstva unutrašnjih poslova kako bi se Srbima garantovala puna bezbednost, tj. agresivni montenegrinski šovinisti držali pod kontrolom.

Već dugo godina, a posebno od početka sada već čuvenih litija Srpske pravoslavne crkve i srpskog i ostalog verujućeg naroda u Crnoj Gori iz decembra 2019. godine, mnogi od nas ovde u Srbiji, uključujući i Republiku Srpsku i naše celokupno rasejanje, pokušavamo da, koliko možemo i umemo, doprinesemo očuvanju ideje o renesansi srpske Crne Gore i zaštiti punih prava i sloboda našeg tamošnjeg naroda. Bile su to godine u kojima je bilo nimalo lako i bezopasno najpre se suprotstaviti tzv. Milogorcima iliti Dukljanima, koji su otvoreno i bez zadrške pretili Srbima nacionalnim, duhovnim, pa čak i fizičkim uništenjem, jer se našem narodu u Crnoj Gori tih godina pretilo proterivanjem na traktora, uz aluzije na turobnu sudbinu koja je zadesila Srbe u Republici Srpskoj Krajini. Zatim je, nimalo lakše i jednostavnije, delovala borba protiv onih koji su srpske glasove i srpsku pobedu nad Milom Đukanovićem hteli da zloupotrebe kako bi, perfidno i beskrupulozno, nastavili sa crnogorčenjem Srba. Nijedan od ovih scenarija, hvala Bogu, nije bio uspešan niti će to biti u buduće, posebno sada kada će srpski narod imati sve uslove da započne istinsku borbu za najpre svoj fizički, nacionalni i duhovni opstanak, a onda i za vraćanje Crne Gore tamo gde joj je u istorijskom i svakom drugom smislu i mesto - pod okrilje srpskog sveta.

Sledi dugo čekani popis stanovništva u Crnoj Gori. Koliko će se istog izjasniti Srbima, teško je reći, ali će ih sigurno biti preko 30%, dok će onih koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi i govore srpskim jezikom biti u iznadpolovičnom procentu. U tom kontekstu, izdvojio bih jednu figurnu, snažnu i odvažnu, koja se u poslednjih nekoliko godina istakla u borbi za očuvanje srpstva u Crnoj Gori. Ta figura, taj pastir je patrijarh srpski gospodin Porfirije, čovek koji je, kako bi ustoličio novoizabranog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija u Cetinju, te 2021. godine bio spreman da položi i svoj život, s obzirom da ga je tamo čekala bezbožna, bolje reći đavoimana horda rasrbljenih Montenegrina. Nedavno izrečene reči patrijarha Porfirija, tokom njegove kratke posete Podgorici, danas odzvanjaju jače nego ikada. Ponosno i dostojanstveno, ali i slobodno i odlučno ispoljavajte svoj srpski identitet, odnosno budite Srbi, govornici srpskog maternjeg jezika i pripadnici Srpske pravoslavne crkve - poručio je tom prilikom Srbima u Crnoj Gori patrijarh Porfirije, poručivši im zapravo da samo budu ono što jesu i ono što su im bili preci. Nije bez razloga upravo patrijarh srpski poručio našem narodu u Crnoj Gori da bez ustezanja kaže svima ko je i šta je. Jedina pansrpska institucija danas, dakle institucija koja deluje na svim srpskim istorijskim teritorijama ma u kojoj državi se one danas nalazile, jeste upravo Srpska pravoslavna crkva. Onaj ko je nju pokušao da u Crnoj Gori, onaj koga je ona proklela završio je na smetlištu istorije, a onaj koga ona blagosilja i ko njoj uzvraća istom merom, a to je verujući srpski narod Crne Gore, njemu pripada budućnost i Božja blagodat.

Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige