Ђипша – манастир стар шест векова
Према предању, манастир Ђипшу је основао деспот Јован Бранковић у 15. веку. Овај податак наводи се и у књизи „Опис српских фрушкогорских манастира 1753. год.” аутора Димитрија Руварца. У писаним изворима, Ђипша се помиње у рукописном четворојеванђељу из 15. или с почетка 16. века и османлијском документу из друге половине 16. века.
Манастирска црква посвећена Преносу моштију Светог Николе (22. мај) је неколико пута обнављана, а садашњи изглед је добила средином 18. века након реконструкције, када су дозидани припрата и двоспратни звоник у којем је била капела посвећена Покрову Богородице. Спратни конак западно од цркве је из истог периода. Изнад јужног улаза у цркву налази се фреска Св. Николе.
Ђипша је током 18. и 19. века махом била метох Кувеждина, а у другој деценији 20. века манастир је напуштен. Током Другог светског рата је миниран. Због напуклина које су тада настале, а временом се и продубиле, звоник је срушен седамдесетих година 20. века. Интензивна обнова манастира започела је осамдесетих година 20. века.
Иконостас из 18. века, који је у барокном стилу осликао мајстор Теодор Стефанов Гологлавац, оштећен је током Другог светског рата. Сачувани су само његови делови који се налазе у Музеју црквене уметности у Сремској Митровици. Савремени иконостас манастирске цркве из 20. века рад је иконописачке радионице „Минић”, а резба је урађена у Румунији. Зидно сликарство је рад Бојана Станковића из прве деценије 21. века.
Више информација о фрушкогорским манастирима можете сазнати кликом овде.
(Промо)
