МАНАСТИР КРУШЕДОЛ – маузолеј на обронцима Фрушке горе (ФОТО)
Манастир Крушедол је основао архиепископ Максим (пре замонашења деспот Ђорђе Бранковић) на почетку 16. века, те ће тако остати забележен као последњи српски владар, а затим јерарх, који је по средњовековном обичају подигао задужбину.
Градњу је помогао влашки војвода Јован Њагоја Басараб. Манастир је био седиште Сремске епархије и маузолеј канонизованих сремских Бранковића: деспота Стефана Слепог, његове жене деспотице Ангелине и синова владике (архиепископа) Максима и деспота Јована. Крушедол је био изузетно богат манастир што поткрепљује и документ Османлија из друге половине 16. века. Култ сремских Бранковића, који су канонизовани због хришћанских врлина и заштите народа, неговао се у српском народу и њихов маузолеј је био место поштовања и ходочашћа као најзначајнији фрушкогорски манастир. Његов значај потврђује и одржавање црквено-народних сабора, првих после Велике сеобе Срба на подручје Хабзбуршке монархије крајем 17. века.
Монаси Крушедола су се, крајем 17. века, бежећи од рата, на неколико година, са драгоценостима склонили у Сентандреју. Али већ почетком 18. века, после Петроварадинске битке, Османлије су, бесни због пораза, запалили, опљачкали манастир и уништили мошти Светих Бранковића (у манастиру смо сазнали да то уништење није било потпуно).
Од друге деценије 18. века, за време епископа печујског и архимандрита крушедолског Никанора Мелентијевића, Манастир Крушедол је сукцесивно обнављан а његов монументални изглед заблистао је средином истог века. Тада је окончана обнова цркве и изградња конака који је са четири стране окружују, као и изградња капеле Св. Максима у конаку, звоника и трема. Обновом и доградњом промењен је првобитни изглед манастирског комплекса. Ктитори обнове били су српски јерарси и богати грађани. Поред историјске и архитектонске вредности, изузетног фреско сликарства и икона, гробница знаменитих јерарха и владара, манастир је до Другог светског рата поседовао и најбогатију ризницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата драгоцености Крушедола су опљачкане, а део је однет у Загреб. Део враћених драгоцености данас се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду и биће представљен публици у поставци која ће се отворити у једном делу конака.
Зидно сликарство у манастирској цркви велике је вредности. Ради се о својеврсној поставци на којој су представљени примери фреско сликарства средњовековне Србије из 16. века и новог стила који је достигао кулминацију у 18. веку. Старије зидно сликарство храма завршено је средином 16. века. Његови остаци видљиви су на стубовима на којима су ликови пророка, апостола и Св. Максима (Бранковића). На западној фасади храма налазе се сцене Страшног суда, настале средином 17. века.
Током обнове цркве, почетком 18. века, црква је поново осликана. Претпоставља се да је живопис у припрати и олтару урадио Јов Василијевич са сарадницима (Василије Остојић, Јоаким Марковић, Теодор Стефанов Гологлавац и Амвросије Јанковић), а да су аутори живописа у наосу непознати руски сликар и Стефан Тенецки. У првом појасу припрате налазимо ликове Немањића, кнеза Лазара и сремских Бранковића. То је сведочанство о повезивању култа Немањића и Бранковића и континуитету идеје српске државности и народног идентитета.
Иконостас крушедолске цркве рађен је у различитим епохама, а већим делом припада времену пре обнове у 18. веку. Из 18. века су престоне иконе ‒ рад Јова Василијевича.
Архијерејски трон осликао је и поклонио Димитрије Бачевић средином 18. века.
Манастирска црква посвећена је Благовестима Богородице (7. април).
Значај Крушедола показује и то што су у манастирској цркви, маузолеју Светих Бранковића, сахрањене многе значајне личности наше историје као што су српски патријарси Арсеније III Чарнојевић и Арсеније ИВ Јовановић, митрополит Исаија Ђаковић, краљ Милан Обреновић и многи други.
Више информација о фрушкогорским манастирима сазнајте кликом овде.