ПЕТАК УСТАЉЕНИ ПАЗАРНИ ДАН У ШАЈКАШУ Пијаца нам говори какви смо људи

Некада се роба продавала у близини цркве, на месту где се до пре пар година налазио парк, а од скоро је уређен трг. Касније су се продавци постављали дуж главне улице, Николе Тесле, уз коју је стајало и неколико тезги, које би се петком испуниле разноразном робом из овог, али и околних места. 

Пре двадесетак година, један кошаркашки терен, ушушкан у центру места добио је нову намену и претворен је у пијацу и том приликом су тезге премештене и организоване да тај простор буде намењенза продају робе. Како каже један од продаваца из Шајкаша Драган Гелић, иако је овај простор у центру, њиме нису задовољни ни купци, а ни продавци.

- Бавим се продајом већ скоро тридесет година, са супругом продајем воће и поврће у пет села, идем на многе пијаце и већина пијаца има исте проблеме. Углавном су то простори на отвореном, без заштите од кише, ветра, снега и када је лоше време, смањује се број људи. Углавном на пијацу долазе старији људи, којима је то ствар традиције и чим падне киша, или захлади, њих нема. Овај простор у Шајкашу, који је намењен за пијацу, није идеалан, јер је завучен, није на месту на ком циркулишу грађани, а ни до саме пијаце не могу да прођу продавци из даљих места са својим камионима и комби возилима, који на пример продају кромпир, купус или нешто слично - прича Гелић. - Чим ниси на видном месту, не можеш ни да продаш робу, када бисмо стали негде уз главни пут у центру села, или неко друго прометно, видно место, сигурно би нам пазар био већи барем за педесет одсто. 

Многе пијаце по насељима немају ни јавни тоалет за посетиоце, а ни за продавце, тако да би и ту било простора за улагање, а то су основне ствари, сугеришу продавци. Број купаца се увек смањује у два наврата, зими, после божићних празника и лети, када већина људи одлази на годишњи одмор. Тада се и продавци повуку и посвете се пољопривреди. 

Свакако, највеће богатство пијаце је у разговору људи, комшија, суграђана, јер пијаца није само место куповине, већ и место сусрета и окупљања. Посао продавца робе на пијаци подразумева сталан контакт са купцима, а како каже овај искусни продавац, иако се углавном прича како су млади људи проблем, у свом вишегодишњем раду приметио је како су млади људи често културнији и бољи купци од старијих. Како је истакао, та чињеница га радује и увек користи прилику да похвали младе, њихову културу и љубазност.

Мерљива дубина џепа

Уочљива је и разлика у куповној моћи на градским и на сеоским пијацама, тврде продавци. На продају воћа на селу утиче и чињеница да мештани у сезони имају своје воће у двориштима и баштама, па немају потребе да купују на пијаци.

- Куповна моћ грађана се најбоље види овде, на пијаци. Некада сам продавао само јабуке првог квалитета, а временом су људи почели да траже неке јефтиније, па сам тако у понуду уврстио и јабуке другог квалитета, а неким купцима је и то скупо, па су ту и јабуке трећег квалитета, које се купују у џаковима. Осети се пад куповне моћи, нарочито по селима - вели Гелић.

- Људи су различити, много тога о човеку можете да сазнате само на основу начина на који вам се обрати, на основу првог утиска. Тај приступ је нека врста личне карте човека, из које много може да се сазна. Било би ружно да кажем о неком нешто лоше, али има доста чудних људи, а оно што ме радује јесте култура млађих генерација. Ми старији обично кукамо како нам је омладина лоша, али није тако, старији су често незадовољни, хоће да оштете робу преврћући је, жалећи се на цену, а млађи свет је много пристојнији. Пијаца је показатељ тога какви смо људи, а за младе сам свуда приметио да су другачији од нас старији, не само на пијаци, већ и амбуланти и на другим местима - вели Гелић.

Продавци се надају да ће приликом неког будућег планирања пијачног простора представници локалне самоуправе контактирати њих, јер они знају потребе свих корисника и посетилаца пијаце. Шајкашка пијаца је далеко испод свог некадашњег просека посећености. Минулог петка било је тек неколико тезги са воћем, поврћем, ручним алатом и другим ситним инвентаром, а слаба је била и посећеност.

Срђан Кнежевић