PETAK USTALJENI PAZARNI DAN U ŠAJKAŠU Pijaca nam govori kakvi smo ljudi
ŠAJKAŠ: Šajkaška pijaca održava se svakog petka, godinama i decenijama unazad i tokom svoje istorije u nekoliko navrata je menjala lokaciju, ali nikada nije otišla dalje od centra mesta.
Nekada se roba prodavala u blizini crkve, na mestu gde se do pre par godina nalazio park, a od skoro je uređen trg. Kasnije su se prodavci postavljali duž glavne ulice, Nikole Tesle, uz koju je stajalo i nekoliko tezgi, koje bi se petkom ispunile raznoraznom robom iz ovog, ali i okolnih mesta.
Pre dvadesetak godina, jedan košarkaški teren, ušuškan u centru mesta dobio je novu namenu i pretvoren je u pijacu i tom prilikom su tezge premeštene i organizovane da taj prostor bude namenjenza prodaju robe. Kako kaže jedan od prodavaca iz Šajkaša Dragan Gelić, iako je ovaj prostor u centru, njime nisu zadovoljni ni kupci, a ni prodavci.
- Bavim se prodajom već skoro trideset godina, sa suprugom prodajem voće i povrće u pet sela, idem na mnoge pijace i većina pijaca ima iste probleme. Uglavnom su to prostori na otvorenom, bez zaštite od kiše, vetra, snega i kada je loše vreme, smanjuje se broj ljudi. Uglavnom na pijacu dolaze stariji ljudi, kojima je to stvar tradicije i čim padne kiša, ili zahladi, njih nema. Ovaj prostor u Šajkašu, koji je namenjen za pijacu, nije idealan, jer je zavučen, nije na mestu na kom cirkulišu građani, a ni do same pijace ne mogu da prođu prodavci iz daljih mesta sa svojim kamionima i kombi vozilima, koji na primer prodaju krompir, kupus ili nešto slično - priča Gelić. - Čim nisi na vidnom mestu, ne možeš ni da prodaš robu, kada bismo stali negde uz glavni put u centru sela, ili neko drugo prometno, vidno mesto, sigurno bi nam pazar bio veći barem za pedeset odsto.
Mnoge pijace po naseljima nemaju ni javni toalet za posetioce, a ni za prodavce, tako da bi i tu bilo prostora za ulaganje, a to su osnovne stvari, sugerišu prodavci. Broj kupaca se uvek smanjuje u dva navrata, zimi, posle božićnih praznika i leti, kada većina ljudi odlazi na godišnji odmor. Tada se i prodavci povuku i posvete se poljoprivredi.
Svakako, najveće bogatstvo pijace je u razgovoru ljudi, komšija, sugrađana, jer pijaca nije samo mesto kupovine, već i mesto susreta i okupljanja. Posao prodavca robe na pijaci podrazumeva stalan kontakt sa kupcima, a kako kaže ovaj iskusni prodavac, iako se uglavnom priča kako su mladi ljudi problem, u svom višegodišnjem radu primetio je kako su mladi ljudi često kulturniji i bolji kupci od starijih. Kako je istakao, ta činjenica ga raduje i uvek koristi priliku da pohvali mlade, njihovu kulturu i ljubaznost.
Merljiva dubina džepa
Uočljiva je i razlika u kupovnoj moći na gradskim i na seoskim pijacama, tvrde prodavci. Na prodaju voća na selu utiče i činjenica da meštani u sezoni imaju svoje voće u dvorištima i baštama, pa nemaju potrebe da kupuju na pijaci.
- Kupovna moć građana se najbolje vidi ovde, na pijaci. Nekada sam prodavao samo jabuke prvog kvaliteta, a vremenom su ljudi počeli da traže neke jeftinije, pa sam tako u ponudu uvrstio i jabuke drugog kvaliteta, a nekim kupcima je i to skupo, pa su tu i jabuke trećeg kvaliteta, koje se kupuju u džakovima. Oseti se pad kupovne moći, naročito po selima - veli Gelić.
- Ljudi su različiti, mnogo toga o čoveku možete da saznate samo na osnovu načina na koji vam se obrati, na osnovu prvog utiska. Taj pristup je neka vrsta lične karte čoveka, iz koje mnogo može da se sazna. Bilo bi ružno da kažem o nekom nešto loše, ali ima dosta čudnih ljudi, a ono što me raduje jeste kultura mlađih generacija. Mi stariji obično kukamo kako nam je omladina loša, ali nije tako, stariji su često nezadovoljni, hoće da oštete robu prevrćući je, žaleći se na cenu, a mlađi svet je mnogo pristojniji. Pijaca je pokazatelj toga kakvi smo ljudi, a za mlade sam svuda primetio da su drugačiji od nas stariji, ne samo na pijaci, već i ambulanti i na drugim mestima - veli Gelić.
Prodavci se nadaju da će prilikom nekog budućeg planiranja pijačnog prostora predstavnici lokalne samouprave kontaktirati njih, jer oni znaju potrebe svih korisnika i posetilaca pijace. Šajkaška pijaca je daleko ispod svog nekadašnjeg proseka posećenosti. Minulog petka bilo je tek nekoliko tezgi sa voćem, povrćem, ručnim alatom i drugim sitnim inventarom, a slaba je bila i posećenost.
Srđan Knežević