(ФОТО) ПОЧЕЛА ЖЕТВА УЉАРИЦА Варљиво лето добро СКРЕСАЛО род сунцокрета
Жетва сунцокрета почела је на подручју општине Житише у Средњем Банату. Већ годинама ратари у том крају први почињу да жању уљарица а после њих у посао крећу и други земљорадници дуж Панонске низије и шире.
Очекује се да ће високе дневне температуре ових дана допринети да уљарица брже доспе за жетву и посао крене у пуном обиму већ за недељу дана.
По речима ратара Ђорђа Милотина из Торка (Бегејци), у општини Житиште, ове године не очекују се велики приноси ни да ће цена сунцокретовог зрна успети да покрије губитке којих ће паори сигурно имати.
- Велико невреме, лед и олујни ветар на многим пољима уништили су усев сасвим или бар 20 одсто, па ће, у зависности од обима штете, бити и приноси не само на подручју општине Житиште, где је под уљарицом око 2.000 хектара, већ и другим деловима земље - казао је Милотин за „Дневник”.
Лане било две тоне зрна по хектару
Ове године под сунцокретом имамо 240.305 хектара према подацима Републичког завода за статистику.
Лане смо сунцокрета имали посејаног на 245.000 хектара и добили, у просеку, око три тоне по хектару.
Он под сунцокретом има 60 јутара на више њива, где су приноси разнолики. На једној ораници добио је свега 150 килограма сунцокрета по јутру, док је на другој имао мало више зрна, али када сабере род на свих 60 јутара, Милотин каже да ће имати 800 килограма до тоне по јутру
Како је навео, те количине сунцокрета имаће и други ратари, јер нема подручја у Србији где невреме није оставило трага на уљарици.
Милотин каже да откупљивач у Торку даје аконтну цену за сунцокрет од 40 динара по килограму, што је ниска цена у односу на лањску и на то што ће ове године сунцокрета бити мање него лане.
- Колико год цена сунцокрета буде била, нећу успети да надокнадим трошкове сетве, ни ја ни други пољопривредници, јер ће аконтна цена код свих откупљивача бити иста, или приближна - нагласио је Милотин. - Лане је цена сунцокрета била солидна (72,8 дианра), имали смо нешто пара да уложимо у нову сетву и још смо мало и зарадили, а држава је давала скоро осам динара по килограму.
Велику помоћ, нагласио је Милотин, неће имати ни од осигурања јер усеве деценијама осигурава. - Годишње плаћам осигурање од 420.000 до 500.000 динара, у зависности од тога коју површину и висину приноса осигуравам. - Проценитељ је био из осигуравајућег друштва, видео штети и рекао да ће штета бити надокнађена, али не сасвим. Биће ми само исплаћена штета до момента када је настала, а не вредност усева коме је требало још месец дана да стигне за жетву и у којој имам и трошкове комбајнирања и превоза.
З. Делић