ПРЕГЛЕД СРПСКЕ УМЕТНОСТИ НА КАЛЕИДОСКОПУ КУЛТУРЕ Весна Латиновић: Уметничко дело почиње да живи тек када напусти атеље

Несвакидашња уметничка поставка „На путевима српске уметности - од Коњовића до Марине Абрамовић“ која ће представити дела великана српске уметности биће представљена у оквиру шестог Калеидоскопа културе у Новом Саду. Шта ће све посетиоци моћи да виде у оквиру ове изложбе?

- Преглед српске уметности започиње делима сликара који су прихватили кубизам којим почиње историја модерне уметности а завршава се делима уметника који после 2000-те, у духу времена у коме живимо, користе савремене технологије и нове медије у свом уметничком поступку. У шест засебних простора под кровом објекта Радионица, намењеном представљању визуелне уметности публика ће моћи да види радове више од 100 уметника међу којима су најзначајнија  имена српске историје уметности као што су Петар Добровић, Сава Шумановић, Иван Радовић, Михајло Петров, Петар Лубарда, Алекса Челебоновић, Миленко Шербан, Зора Петровић, Пеђа Милосављевић, Милене Павловић Барили, Мића Поповић, Миодраг Б. Протић, Стојан Ћелић, Милош Бајић, Зоран Петровић, Лазар Возаревић, Бошко Петрови, Јован Солдаровић  и други. То су уметници који су својим стваралаштвом допринели развоју и квалитету наше уметничке сцене и данас представљају богату и вредну културно-историјску баштину. Ради се о  импозантној  и значајној изложби каква код нас, осим у МСУ у Београду, није до сада постављања. Изложбу ће пратити низ занимљивих презентација, разговора, пројекција и других програма посвећених српској уметности двадесетог и почетка овог века.

Како је замишљен концепт ове поставке, и на који начин су бирани уметници и дела који ће бити укључени у уметничку поставку  "На путевима српске уметности - од Коњовића до Марине Абрамовић?

- Концепт изложбе је осмислио угледни ликовни критичар Сава Степанов који је изложбу поделио у пет сегмената који су одређени друштвеним амбијентом и ликовно-уметничким специфичностима. У уводном делу представљена је уметност прве половине века: авангардистичке двадесете (1923 - 1926.) и појава пост-кубистичког сликарства у нас, потом сликарство и скулптура између два светска рата, следи приказ бурног периода од 1945. до краја седамдесетих, када је уметност у Србији испуњена превирањима у борби за модернизам, док се током осамдесетих јављају постмодернистичке појаве а затим се у изразито кризним деведесетим годинама јавља потреба за обновом модернистичких принципа у уметности и друштву. Од 2000-те године, у доба изузетног напретка технологије, развијају се најразличитије тенденције технолошке уметности, екранске парадигме, компјутер арта.

Које су специфичности ове уметничке поставке и због чега је сада био прави тренутак да је људи погледају?

- Изложба је специфична из више разлоге. Пре свега врло су ретка сагледавања српске уметности које се односе на читав један век јер се ради о веома захтевном подухвату и комплексној организацији коју по правилу реализују музејски тимови који у поставкама претежно користе радове из своје збирке или збирки других музеја. Овог пута смо се одлучили да на изложби претежно представимо радове из приватних музеја, збирки и колекција који нису доступни широј јавности. То овој изложби даје ексклузивитет с једне стране а са друге стране афирмише приватно колекционарство као снажан подстицај за развој уметничке сцене и подршку  уметницима али истовремено представља базу уметничких фондова већине српских музеја. Радове смо позајмили из музеја Зептер, Њиенер Стеатдтисће колекције и бројних приватних колекција махом из Новог Сада и Београда. Спецификум изложбе је чињеница да је концепт изложбе повезан са Миланом Коњовићем чија је уметничка биографија метафора уметничких процеса у Србији прошлог века. Специфичан ауторски концепт по коме Коњовићев опус има антиципацијски значај и даје потпору неким чворишним феноменима наше уметности током 20. доприноси обележавању јубилеја 125 година од рођења и 30 година од смрти Милана Коњовића. Стога нам је у овом сегменту партнер Галерија слика Мила Коњовић из Сомбора, један од најзначајнијих српских легата.

Како је изгледао процес од идеје до реализације саме поставке?

- Процес је био веома узбудљив али и веома захтеван јер је било неопходно ентеријерско прилагођавање простора објекта Радионица изложбеној намени, модификација система расвете, обезбеђење музејских услова за излагање, као што су температура и влажност. Комуникација кустоса са бројним колекционарима ради коначног избора радова уз лимитирајући  фактор расположивог изложбеног простора подразумевало је усклађивање на различитим нивоима, пажљиво промишљање и велико стрпљење.

Сада већ легат пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, Калеидоскоп културе одржава се шесту годину за редом и у пет недеља трајања промовише пет врста уметности – архитектуру, књижевност, извођачку, примењену и визуелну уметност. Како се Вама чини концепт ове манифестације?

- Јединствен је концепт и привилегија новосадске публике да има могућност да пет недеља интензивно живи/доживљава  уметност у различитим уметничким формама и дисциплинама. Обичном грађанину је тешко испратити све програме и уметничке догађаје стога је начин комуникације садржаја Калеидоскопа културе и издвајања најквалитетнијег садржаја од огромне важности.

Колико је битно да уметници имају прилику да се прикажу публици на оваквим манифестацијама као што је Калеидоскоп културе?

- Увек је важно да се уметници представе јавности. Када је визуелна уметност у питању, уметничко дело почиње да живи тек када напусти атеље. Само у интеракцији са публиком уметност има своју пуну снагу и свој смисао. За уметника је такође важно да сагледа своје место у друштвено историјском контексту минулих времена, или да се упореди са другим колегама који стварају у актуелном тренутку.

Уметничка поставка ће бити постављена у новосадском Дистрикту. Како Ви гледате на простор Дистрикта који је од индустријских погона данас претворен у обновљена средишта културе?

- Претварање напуштених индустријских простора у креативне просторе намењене култури је уобичајена пракса у свету. Сјајан пример тога је Ла Friche ла Belle де Маи, у Марсеју, који је настао у објектима старе фабрике дувана, да би се касније развио у веома интересантан спој културе, уметности, цо-њоркинг простора и простора за рекреацију. У Печују је управо у оквиру програма Европске престонице културе оформљена Културна четврт Жолнаи, која се простире на преко 40.000 метара квадратних, а која је настала у простору старих фабричких зграда и породичних резиденција породице Жолнаи. Добре примере претварања индустријског наслеђа у уметничке и културне центре имамо и у Словенији - Стара Електрана, Товарна Рог, Културни центар Тобачна 001 и слично. Новом Саду је потребан додатни простор за културу, посебно за независни сектор и алтернативну сцену и стога је адаптација и трансформација ових индустријских простора у Дистрикт, поред нових културних станица највећи легат пројекта Нови Сад - Европска престоница културе. Нажалост, Дистрикт није у целини завршен како је било планирано, али процес је у току и надам да се да ће у наредне две године бити комплетно завршен. Наравно остаје отворено питање коришћења и управљања Дистриктом. У изради је предлог правилника о начину коришћења простора у Дистрикту и надам се да ће ускоро бити предочен јавности.

Шта је следеће за Галерију Бел Арт?

- Галерија Бел Арт након изложбе „На путевима српске уметности - од Коњовића до Марине Абрамовић“ обележава 25 година успешног деловања има веома динамичан програм. Почетком октобра месеца у матичном простору ће бити постављена изложба Бошка Петровића једног од најзначајнијих ликовних стваралаца друге половине HH века, такође са радовима из приватних новосадских колекција. Посебно ће бити узбудљив новембар месец за који смо припремили изложбу јапанских уметника Сузуки Јунко и Терунума Атсуро Схаринг, која ће бити постављена у једном од простора Дистрикта, затим следи важна групна изложба савремене српске сцене у Бечу коју реализује Асоцијација уметничких галерија Србије у сарадњи са једном од најзначајнијих аустријских галерије Ернст Хилгер и као и самостална изложба Босиљке Зиројевић Лечић у галерији Immaginaria у Фиренци.

Улаз на програме Калеидоскопа културе бесплатан.

Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.

И. Јапунџа