PREGLED SRPSKE UMETNOSTI NA KALEIDOSKOPU KULTURE Vesna Latinović: Umetničko delo počinje da živi tek kada napusti atelje

Nesvakidašnja umetnička postavka „Na putevima srpske umetnosti - od Konjovića do Marine Abramović“ koja će predstaviti dela velikana srpske umetnosti biće predstavljena u okviru šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu. Šta će sve posetioci moći da vide u okviru ove izložbe?

- Pregled srpske umetnosti započinje delima slikara koji su prihvatili kubizam kojim počinje istorija moderne umetnosti a završava se delima umetnika koji posle 2000-te, u duhu vremena u kome živimo, koriste savremene tehnologije i nove medije u svom umetničkom postupku. U šest zasebnih prostora pod krovom objekta Radionica, namenjenom predstavljanju vizuelne umetnosti publika će moći da vidi radove više od 100 umetnika među kojima su najznačajnija  imena srpske istorije umetnosti kao što su Petar Dobrović, Sava Šumanović, Ivan Radović, Mihajlo Petrov, Petar Lubarda, Aleksa Čelebonović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Peđa Milosavljević, Milene Pavlović Barili, Mića Popović, Miodrag B. Protić, Stojan Ćelić, Miloš Bajić, Zoran Petrović, Lazar Vozarević, Boško Petrovi, Jovan Soldarović  i drugi. To su umetnici koji su svojim stvaralaštvom doprineli razvoju i kvalitetu naše umetničke scene i danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu. Radi se o  impozantnoj  i značajnoj izložbi kakva kod nas, osim u MSU u Beogradu, nije do sada postavljanja. Izložbu će pratiti niz zanimljivih prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posvećenih srpskoj umetnosti dvadesetog i početka ovog veka.

Kako je zamišljen koncept ove postavke, i na koji način su birani umetnici i dela koji će biti uključeni u umetničku postavku  "Na putevima srpske umetnosti - od Konjovića do Marine Abramović?

- Koncept izložbe je osmislio ugledni likovni kritičar Sava Stepanov koji je izložbu podelio u pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom i likovno-umetničkim specifičnostima. U uvodnom delu predstavljena je umetnost prve polovine veka: avangardističke dvadesete (1923 - 1926.) i pojava post-kubističkog slikarstva u nas, potom slikarstvo i skulptura između dva svetska rata, sledi prikaz burnog perioda od 1945. do kraja sedamdesetih, kada je umetnost u Srbiji ispunjena previranjima u borbi za modernizam, dok se tokom osamdesetih javljaju postmodernističke pojave a zatim se u izrazito kriznim devedesetim godinama javlja potreba za obnovom modernističkih principa u umetnosti i društvu. Od 2000-te godine, u doba izuzetnog napretka tehnologije, razvijaju se najrazličitije tendencije tehnološke umetnosti, ekranske paradigme, kompjuter arta.

Koje su specifičnosti ove umetničke postavke i zbog čega je sada bio pravi trenutak da je ljudi pogledaju?

- Izložba je specifična iz više razloge. Pre svega vrlo su retka sagledavanja srpske umetnosti koje se odnose na čitav jedan vek jer se radi o veoma zahtevnom poduhvatu i kompleksnoj organizaciji koju po pravilu realizuju muzejski timovi koji u postavkama pretežno koriste radove iz svoje zbirke ili zbirki drugih muzeja. Ovog puta smo se odlučili da na izložbi pretežno predstavimo radove iz privatnih muzeja, zbirki i kolekcija koji nisu dostupni široj javnosti. To ovoj izložbi daje ekskluzivitet s jedne strane a sa druge strane afirmiše privatno kolekcionarstvo kao snažan podsticaj za razvoj umetničke scene i podršku  umetnicima ali istovremeno predstavlja bazu umetničkih fondova većine srpskih muzeja. Radove smo pozajmili iz muzeja Zepter, Njiener Steatdtisće kolekcije i brojnih privatnih kolekcija mahom iz Novog Sada i Beograda. Specifikum izložbe je činjenica da je koncept izložbe povezan sa Milanom Konjovićem čija je umetnička biografija metafora umetničkih procesa u Srbiji prošlog veka. Specifičan autorski koncept po kome Konjovićev opus ima anticipacijski značaj i daje potporu nekim čvorišnim fenomenima naše umetnosti tokom 20. doprinosi obeležavanju jubileja 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti Milana Konjovića. Stoga nam je u ovom segmentu partner Galerija slika Mila Konjović iz Sombora, jedan od najznačajnijih srpskih legata.

Kako je izgledao proces od ideje do realizacije same postavke?

- Proces je bio veoma uzbudljiv ali i veoma zahtevan jer je bilo neophodno enterijersko prilagođavanje prostora objekta Radionica izložbenoj nameni, modifikacija sistema rasvete, obezbeđenje muzejskih uslova za izlaganje, kao što su temperatura i vlažnost. Komunikacija kustosa sa brojnim kolekcionarima radi konačnog izbora radova uz limitirajući  faktor raspoloživog izložbenog prostora podrazumevalo je usklađivanje na različitim nivoima, pažljivo promišljanje i veliko strpljenje.

Sada već legat projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Kaleidoskop kulture održava se šestu godinu za redom i u pet nedelja trajanja promoviše pet vrsta umetnosti – arhitekturu, književnost, izvođačku, primenjenu i vizuelnu umetnost. Kako se Vama čini koncept ove manifestacije?

- Jedinstven je koncept i privilegija novosadske publike da ima mogućnost da pet nedelja intenzivno živi/doživljava  umetnost u različitim umetničkim formama i disciplinama. Običnom građaninu je teško ispratiti sve programe i umetničke događaje stoga je način komunikacije sadržaja Kaleidoskopa kulture i izdvajanja najkvalitetnijeg sadržaja od ogromne važnosti.

Koliko je bitno da umetnici imaju priliku da se prikažu publici na ovakvim manifestacijama kao što je Kaleidoskop kulture?

- Uvek je važno da se umetnici predstave javnosti. Kada je vizuelna umetnost u pitanju, umetničko delo počinje da živi tek kada napusti atelje. Samo u interakciji sa publikom umetnost ima svoju punu snagu i svoj smisao. Za umetnika je takođe važno da sagleda svoje mesto u društveno istorijskom kontekstu minulih vremena, ili da se uporedi sa drugim kolegama koji stvaraju u aktuelnom trenutku.

Umetnička postavka će biti postavljena u novosadskom Distriktu. Kako Vi gledate na prostor Distrikta koji je od industrijskih pogona danas pretvoren u obnovljena središta kulture?

- Pretvaranje napuštenih industrijskih prostora u kreativne prostore namenjene kulturi je uobičajena praksa u svetu. Sjajan primer toga je La Friche la Belle de Mai, u Marseju, koji je nastao u objektima stare fabrike duvana, da bi se kasnije razvio u veoma interesantan spoj kulture, umetnosti, co-njorking prostora i prostora za rekreaciju. U Pečuju je upravo u okviru programa Evropske prestonice kulture oformljena Kulturna četvrt Žolnai, koja se prostire na preko 40.000 metara kvadratnih, a koja je nastala u prostoru starih fabričkih zgrada i porodičnih rezidencija porodice Žolnai. Dobre primere pretvaranja industrijskog nasleđa u umetničke i kulturne centre imamo i u Sloveniji - Stara Elektrana, Tovarna Rog, Kulturni centar Tobačna 001 i slično. Novom Sadu je potreban dodatni prostor za kulturu, posebno za nezavisni sektor i alternativnu scenu i stoga je adaptacija i transformacija ovih industrijskih prostora u Distrikt, pored novih kulturnih stanica najveći legat projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture. Nažalost, Distrikt nije u celini završen kako je bilo planirano, ali proces je u toku i nadam da se da će u naredne dve godine biti kompletno završen. Naravno ostaje otvoreno pitanje korišćenja i upravljanja Distriktom. U izradi je predlog pravilnika o načinu korišćenja prostora u Distriktu i nadam se da će uskoro biti predočen javnosti.

Šta je sledeće za Galeriju Bel Art?

- Galerija Bel Art nakon izložbe „Na putevima srpske umetnosti - od Konjovića do Marine Abramović“ obeležava 25 godina uspešnog delovanja ima veoma dinamičan program. Početkom oktobra meseca u matičnom prostoru će biti postavljena izložba Boška Petrovića jednog od najznačajnijih likovnih stvaralaca druge polovine HH veka, takođe sa radovima iz privatnih novosadskih kolekcija. Posebno će biti uzbudljiv novembar mesec za koji smo pripremili izložbu japanskih umetnika Suzuki Junko i Terunuma Atsuro Sharing, koja će biti postavljena u jednom od prostora Distrikta, zatim sledi važna grupna izložba savremene srpske scene u Beču koju realizuje Asocijacija umetničkih galerija Srbije u saradnji sa jednom od najznačajnijih austrijskih galerije Ernst Hilger i kao i samostalna izložba Bosiljke Zirojević Lečić u galeriji Immaginaria u Firenci.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture besplatan.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

I. Japundža