ГЛУМАЦ СЛОБОДАН СТЕФАНОВИЋ: И на Северном полу био бих Лала

У једној баш таквој - „Закопане тајне”, која се емитује на Пинк телевизији, тренутно има занимљиву улогу, па га гледаоци прате као Исидора Газибару Свиленог, кључног човека главног јунака - Балше Додера, чији је одани сарадник. Иако је серија на летњој паузи, бар када је емитовање у питању, од септембра се Слободан враћа у његову кожу, па специјално за читаоце „Дневника” наговештава какав то наставак чека јунаке ове домаће теленовеле.

– Сигуран сам да ће гледаоци бити врло изненађени због вештих обрта и неизвесности. Сценариста Жарко Јокановић пише тако да никада не знате где је закопана тајна ликова у серији, можемо свашта да очекујемо. У серију нам долази неколико глумачких појачања, међу њима и велика Мира Бањац и томе се много радујем – рекао је на почетку интервјуа за наш лист познати глумац Слободан Стефановић.

У Србији су поново најгледаније домаће теленовеле, које су биле веома популарне када сте и ви започели вашу каријеру у серијама. Да ли је рад на таквом пројекту озбиљан глумачки тренинг и имате ли прилику да се више саживите са ликом када њега готово свакодневно оживљавате?

– У праву сте, то је један захтеван глумачки тренинг и подразумева да сте му посвећени даноноћно. Снимања су напорна, трају по 12 сати и захтевају перфектно знање текста, велику концентрацију и усредсређеност. Екипа са којом сада радим је заиста предана, пријатељска и посвећена. Атмосфера на снимању је одлична те је све много лакше.

Недавно је репризирана друга сезона серије „Бележница професора Мишковића” у којој сте дочарали лик Атиле Хунског, али без речи, већ покретом и специфичном трансформацијом кроз коју сте пролазили сваки дан на снимању. Колико су вам такве глумачке прилике драгоцене и да ли је теже ући у нечије „ципеле” покретом, а не дијалогом?

– Атила ми је посебно драг лик јер сам доживео озбиљну трансформацију да бих изгледао као хунски војсковођа. Снимали смо прошлог лета на 36 степени, а ја сам носио крзнени огртач, кожни прслук, оклоп, оружје, перику, крзнену капу, чизме… Не схватате колика вам моћ треба да снимате у шатору где је 15 степени више, док зној пробија костим, а немате могућност да скинете све са себе у паузама јер то би трајало јако дуго… Све су то изазови глумачког посла и никада их не бих мењао за нешто друго. Волим да играм историјске ликове, јер то подразумева темељну глумачку припрему, истраживачки рад и трансформацију.

Једну од првих улога градили сте у кадру уз велике глумце - Миру Бањац и Драгана Николића. Како ви данас после богатог искуства пред камерама и у позоришту дочекујете младе колеге и јесу ли они, баш као што данас многи описују младе, бржи и слободнији од вас и ваших колега када сте улазили у посао?

– Све зависи од карактера младог глумца и спремности да учи. Много је више глумаца него посла и млади схватају да је глумачки позив арена где се бориш за улогу, тражиш своје место под звезданим небом. Имамо сјајне младе глумце који се не либе да питају за савет, како за лик тако и за често замршене односе у нашем послу. Увек сам више него спреман да помогнем саветом и често препоручим неког ко то заслужује својим радом и талентом као и односом према послу и колегама.

Познато је да водите веома популаран блог „Гастроглумац” на Инстаграму. Да ли је данас, када је пажња корисника веома кратког даха, тешко привући пратиоце рецептима и да ли мислите да су успешнији они који пажњу посвете презентацији неког јела, а не и самом рецепту?

– Дуго сам у том послу и требале су ми године да изградим бренд „Гастроглумац”. Испробао сам дословно све да бих опипао пулс онлајн корисника и дошао до тога где сам сада. На крају, све се своди на једно - добар рецепт. Ту не можете никад да оманете. Мислим да су блогери схватили да рецепти понекад имају милионске прегледе те сада многи кувају и то ме радује, не гледам то као конкуренцију. Тај куварски онлајн свет који смо направили је место где се дружимо, подржавамо једни друге и бавимо се лепим стварима, без острашћености и вулгарности. Друштвене мреже не морају да буду нужно зло - све зависи како их користите. Код мене је јасно - буди пристојан и све је у реду иначе идеш на блок и репорт (смех). 

Поборник сте и здравог живота и исхране, коју неретко промовишете и својим рецептима. Колико је тешко свакодневно хранити се здраво, имајући у виду раст цена намирница, али и време које је потребно за припрему, али и узимање оброка у одређено време?

– Шта се дешава са ценама у радњама? Питам се да ли је то оправдано или се просто користи повољан тренутак да би компаније или појединци зарађивали крајње бахато. Београд се са ценама изједначио са свим великим светским градовима, почев од основних намирница па до цене хемије, меса… Верујем да сви чекамо да ово глобално дивљање цена коначно стане. Наравно да у таквим условима калкулишете око набавке, али здравија исхрана се подразумева и она никада није скупа, уколико знате правилно да искомбинујете намирнице.

Како један глумац који много ради дочека летњу паузу? Како се „расхлађујете” и шта вам слободне дане чини радосним?

– Лето је период путовања, породице, пријатеља… Трудим се да максимално напуним батерије, да посећујем родну кућу и мој Ветерник што чешће, да одем на далеке дестинације. Треба ми тај отклон од лудог и ужурбаног Београда који сам толико заволео. А онда, од септембра крећу нова узбуђења, нова позоришна и ТВ сезона и мој посао, најбољи на свету!

У последњем интервјуу причали сте ми о потенцијалном писању вашег кувара у којем бисте промовисали модерне, али и старе војвођанске рецепте. Јесте ли далеко од реализације таквог пројекта или сте у међувремену добили неке нове идеје?

– Могу да живим на Северном полу, али ћу заувек остати Лала. Војводину поносито носим у срцу. Нисам заборавио ту куварску идеју и, када се створи прилика, представићу моју Војводину кроз њену богату трпезу. Толико дугујем нашим бакама и мајкама.

Начуо сам да припремате и нови телевизијски пројекат. Можете ли нам открити о чему је реч и шта ћете то овога пута понудити гледаоцима и на којој „адреси”?

– Ха-ха, не смем ништа да причам. Свакако, све што планирам реализоваћу након завршетка снимања серије „Закопане тајне”, јер је тај пројекат веома обиман и захтева цело биће. Након тога, крећем у реализацију свега што сам осмислио.

Владимир Бијелић