НОВ АУТОМОБИЛ ИЛИ ПОЛОВЊАК Цене шаролике, а ево који се модели највише траже
У првој половини ове године грађани Србије купили су више нових аутомобила у односу на исти период prеthodnе године, а када је реч о половним возилима и даље је присутан пад продаје, али у знатно мањем проценту у односу на неколико година уназад, наводи се у на сајту „Половни аутомобили”.
У анализи, која обухвата продајне резултате у првој половини ове године, произилази да су најпродаванија нова возила модели шкоде, док се иза њих налазе модели тојоте и фолксвагена.
Подаци показују да се трговина половним и новим возилима у Србији још увек није опоравила и да је и даље мања у односу на период пре појаве пандемије коронавируса и глобалне кризе. За првих шест месеци ове године продат је 64.521 половни аутомобил из увоза, док је у истом периоду 2019. године продато 74.156 половњака, а то је 15 одсто мање у односу на период пре пандемије и рата у Украјини. Анализа је показала и да је у односу на првих шест месеци prеthodnе године продато 5,6 одсто мање половних аутмобила.
На сајту се наводи и да цене половњака већ две године уназад непрестано иду навише и да се тај тренд наставља и у 2023. години. То потврђују и подаци да је просечна цена половног аутомобила у првих шест месеци ове године 5,3 одсто виша у односу на исти период prеthodnе године. Просечна цена у јануару ове године износила је 8.446 евра, док је у јуну просек свих оглашених путничких аутомобила на сајту „Половни аутомобили” достигао 8.892 евра.
По речима продавца у Ауто центру „Карузо” у Новом Саду Драгана Топалова, за сада не треба очекивати снижење цена половних аутомобила.
- Напротив, очекујем да ће цене и даље ићи навише јер су порасли сви трошкови који прате набавку половњака, као што су превоз, дажбине према држави... - каже Топалов. - Половна возила се продају, али мање него раније. Цена половних возила која имамо креће се између 8.000 и 50.000 евра и најбоље се продају половњаци, а рећ је о половним возилима старим до пет година, који коштају око 10.000 евра
На домаћем тржишту половњака и даље су најтрежнији фолксвагенови модели - голф, пасат и поло, а потом модели аудија, опела, пежоа и реноа. У првих шест месеци ове године најтраженији су били аутомобили произведени између 2007. и 2011. године с еуро 4 и еуро 5 емисионим стандардом она чине 42,8 одсто укупне продаје половних аутомобила из увоза. У јуну ове године просечна цена половних аутомобила с еуро 4 стандардом била је 4.164 евра, а половњака с еуро 5 стандардом - 8.894 евра.
У Немачкој, једном од највећих тржишта с којег се увозе половњаци у Србију, цене половних аутомобила су у незнатном паду и то, како наводи портал за продају аутомобила „АутоСцоут24”, три месеца узастопно. Позитивни сигнали из Европе почињу да се преносе и на српско тржиште па су тако у нашу земљу почели да пристижу половњаци по приступачнијим ценама. Купци у Србији и даље су окренути моделима са дизел моторима јер су дизелаши чинили 65,2 одсто продаје аутомобила у првој половини ове године, док су 29,4 одсто били бензинци.
За разлику од тржишта половњака, у првих шест месеци ве године раст продаје нових возила износио је осам одсто. Продато је 12.664 нових аутомобила, док их је прошле године продато 11.722. Купци нових аутомобила наклоњенији су бензинцима јер је у првој половини ове године више од половине свих продатих нових возила на бензин, а дизелаши чине свега 19,42 одсто тржишта.
Оно што би требало да радује и произвођаче аутомобила, али и купце је то што се наводи и да се тржиште аутомобила у Европи полако стабилизује. У првих шест месеци ове године је, према подацима Европске асоцијације произвођача аутомобила, први пут регистровано 5,4 милиона путничких возила, што представља раст од 17,8 одсто у односу на исти период prеthodnе године. Према истом извору, четири највећа тржишта у Европи у јуну бележе раст. Највећи раст продаје забележен је у Немачкој - 24,8 одсто, а потом следе Шпанија - 13 одсто, Италија - 9,1 одсто и Француска - 11,5 одсто. Ипак, и поред тога, продаја нових возила у Европској унији и даље је мања у односу на период кризе. Д. Млађеновић