NOV AUTOMOBIL ILI POLOVNJAK Cene šarolike, a evo koji se modeli najviše traže
U prvoj polovini ove godine građani Srbije kupili su više novih automobila u odnosu na isti period prethodne godine, a kada je reč o polovnim vozilima i dalje je prisutan pad prodaje, ali u znatno manjem procentu u odnosu na nekoliko godina unazad, navodi se u na sajtu „Polovni automobili”.
U analizi, koja obuhvata prodajne rezultate u prvoj polovini ove godine, proizilazi da su najprodavanija nova vozila modeli škode, dok se iza njih nalaze modeli tojote i folksvagena.
Podaci pokazuju da se trgovina polovnim i novim vozilima u Srbiji još uvek nije oporavila i da je i dalje manja u odnosu na period pre pojave pandemije koronavirusa i globalne krize. Za prvih šest meseci ove godine prodat je 64.521 polovni automobil iz uvoza, dok je u istom periodu 2019. godine prodato 74.156 polovnjaka, a to je 15 odsto manje u odnosu na period pre pandemije i rata u Ukrajini. Analiza je pokazala i da je u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine prodato 5,6 odsto manje polovnih autmobila.
Na sajtu se navodi i da cene polovnjaka već dve godine unazad neprestano idu naviše i da se taj trend nastavlja i u 2023. godini. To potvrđuju i podaci da je prosečna cena polovnog automobila u prvih šest meseci ove godine 5,3 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna cena u januaru ove godine iznosila je 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu „Polovni automobili” dostigao 8.892 evra.
Po rečima prodavca u Auto centru „Karuzo” u Novom Sadu Dragana Topalova, za sada ne treba očekivati sniženje cena polovnih automobila.
- Naprotiv, očekujem da će cene i dalje ići naviše jer su porasli svi troškovi koji prate nabavku polovnjaka, kao što su prevoz, dažbine prema državi... - kaže Topalov. - Polovna vozila se prodaju, ali manje nego ranije. Cena polovnih vozila koja imamo kreće se između 8.000 i 50.000 evra i najbolje se prodaju polovnjaci, a reć je o polovnim vozilima starim do pet godina, koji koštaju oko 10.000 evra
Na domaćem tržištu polovnjaka i dalje su najtrežniji folksvagenovi modeli - golf, pasat i polo, a potom modeli audija, opela, pežoa i renoa. U prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine s euro 4 i euro 5 emisionim standardom ona čine 42,8 odsto ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza. U junu ove godine prosečna cena polovnih automobila s euro 4 standardom bila je 4.164 evra, a polovnjaka s euro 5 standardom - 8.894 evra.
U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta s kojeg se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila „AutoScout24”, tri meseca uzastopno. Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na srpsko tržište pa su tako u našu zemlju počeli da pristižu polovnjaci po pristupačnijim cenama. Kupci u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel motorima jer su dizelaši činili 65,2 odsto prodaje automobila u prvoj polovini ove godine, dok su 29,4 odsto bili benzinci.
Za razliku od tržišta polovnjaka, u prvih šest meseci ve godine rast prodaje novih vozila iznosio je osam odsto. Prodato je 12.664 novih automobila, dok ih je prošle godine prodato 11.722. Kupci novih automobila naklonjeniji su benzincima jer je u prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila na benzin, a dizelaši čine svega 19,42 odsto tržišta.
Ono što bi trebalo da raduje i proizvođače automobila, ali i kupce je to što se navodi i da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje. U prvih šest meseci ove godine je, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, prvi put registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi u junu beleže rast. Najveći rast prodaje zabeležen je u Nemačkoj - 24,8 odsto, a potom slede Španija - 13 odsto, Italija - 9,1 odsto i Francuska - 11,5 odsto. Ipak, i pored toga, prodaja novih vozila u Evropskoj uniji i dalje je manja u odnosu na period krize. D. Mlađenović