Подизање капацитета уметника и продукције на виши ниво
Од момента када је у Нови Сад 2016. године стигла вест да је проглашен Европском престоницом културе, уз понос и срећу за такву прилику, отворена су и бројна питања и изазови. Сада, након године титуле, генерална оцена и утисак је да је Нови Сад успешно изнео цео пројекат, а то показују и подаци независних истраживача са Универзитета у Новом Саду, који се активно баве анализом пројекта.
Према тим подацима, готово 80 одсто грађана тврди да је титуларна година задовољила или чак превазишла њихова очекивања, а више од 60 одсто грађана приметило је одређене промене у граду од момента добијања титуле. Цифре су већ увелико познате - више од 4.000 догађаја и 6.000 уметника, као и 40 хиљада обновљених и нових простора за културу.
То је оно што публика види. Међутим, иза квалитета програма и организације, који се истицао као главни разлог за посету догађајима, крију се важни процеси за уметнике, организације и установе, невидљиви публици, али неопходни за крајњи исход.
Међу тим процесима, који су подразумевали подизање капацитета, пре свега локалне сцене, су управо конкурси. Кроз више од 50 јавних конкурса и позива, које је Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”, расписала у титуларној години, али и у годинама припреме, постављене су нове праксе, од изузетне важности за, пре свега, локалну сцену.
Позитивну праксу, Фондација је наставила и након године титуле, па је на овогодишњем националном конкурсу за Калеидоскоп културе одабрано 23 пројекта који ће ускоро бити и реализовани од 7. септембра до 15. октобра, у мрежи културних станица и у Дистрикту.
Постављена пракса конкурса са дефинисаним уметничким концептом
Управо тај конкурс постао је први такве врсте у Новом Саду, а један од ретких у Србији и региону, који се расписује са јасним уметничким концептом и програмским и тематским оквирима.
- Код нас постоји мали број позива који се односе на уметнике из целе државе и већина тих позива има вишегодишњу традицију, али и вишегодишње критеријуме - каже Сара Масникоса, чији је пројекат одабран на овогодишњем конкурсу. - Критеријуми су одређени према само једној врсти садржаја, без обзира на квалитет уметничког рада. Зато овакви млади позиви дају једну непристрасну ситуацију у тренутку одабира пројеката и младим и неафирмисаним уметницима пружају шансу да постану видљиви у мору других, искуснијих и зрелијих уметника.
Жељко Груловић, који је такође добио средства на конкурсу за свој пројекат, каже да је финансирање продукције уметничких дела један од акутних проблема на нивоу Србије и да је зато пракса јавних конкурса који су окренути, односно дају могућност финасирања продукције уметничких дела од посебног значаја.
- Верујем да је овај конкурс један од добрих начина за промоцију како младих и неафирмисаних уметника, тако и уметника и уметничких колектива који су већ видљиви на сцени, а посебно кроз њихов сусрет и упознавање на једном јединственом догађају. Калеидоскоп је са друге стране медијски изузетно видљив стога верујем да је то један од аспеката који је посебно важан за младе и неафирмисане ствараоце - наглашава Груловић.
Олакшавање процедуре и едукација
Уз младе уметнике, Филип Марковиновић, чији је пројекат такође одабран на конкурсу, сматра да је то добра прилика и за искусне културне раднике.
- Предност оваквих грантова је што је конкурсна процедура поједностављена и не захтева да имате удружење или организацију иза себе као носиоца. То је пре свега драгоцено јер постоји заиста велик број уметника који се не сналазе најбоље са системом апликација, уобличавања својих идеја у пројектне оквире и слично. А до средстава се најчешће долази управо преко пројеката. Расписивање оваквог конкурса, преко Фондације као неке врсте посредника, омогућава да се превазиђе тај јаз и омогући лакши приступ средствима. И надам се да ће оваквих грантова бити више, бар два пута годишње, јер је то прилика да се брже одговори на потребе уметника и да се директно дође до корисника који стоје иза свог дела својим именом. Добро је и да конкурс нема ограничења по питању места пребивалишта уметника, као ни према годинама, на тај начин можемо да стекнемо бољи увид у стање на уметничкој сцени не само у локалу - каже Марковиновић.
Питање конкурса није само отварање нових могућности, већ како је и Марковиновић објаснио, и само сналажење приликом аплицирања, што је такође проблем који је произвео и едукације о самом писању пројеката и пријављивању, које су биле организоване у оквиру Европске престонице културе.
- Добро се сећам да сам пре пет, шест година гледала јавне конкурсе и појма нисам имала како да их испуним - сматра Соња Лештар, такође једна од добитница средстава на конкурсу за овогодишњи Калеидоскоп културе. - Онда сам са колегиницом Мајом Гргић врло наивно прилазила конкурсима на којима нисмо добијале средства. Није ми било јасно зашто. Протеклих пет, шест година ЕПК је организовао едукације за писање јавних конкурса, а пут ме је навео нанеке дивне људе који имају искуства која несебично деле и тек тада сам схватила комплексност приступа пројектима. Ово најпре говорим јер можда неко млад мисли даје немогуће те формуларе попунити. Могуће је - истиче сматра Соња Лештар.
Од подршке локалној сцени за време короне до нових могућности за целу сцену Србије
Конкурс који је, судећи по чињеницама, постао одлична прилика за уметнике, започет је 2020. године, под називом „Уметници. Сад!”, када је идеја Фондације била да пружи подршку локалној сцени, услед последица које је за културу имала пандемија коронавируса. Тада је изабрано 22 пројекта локалне уметничке сцене, који су били реализовани у новосадској мрежи културних станица, дајући тако прилику уметницима да креирају и реализују своје пројекте, имају на располагању просторне и продукцијске капацитете и, најважније, дођу до публике. Иако онлајн, ти програми стигли су до више од пола милиона људи на друштвеним мрежама.
Од 2020. закључно са овом годином, више од 100 пројеката добило је средства на поменутом конкурсу, који је у години титуле Европске престонице културе, први пут отворен на националном нивоу.
Немања Велимировић, који је добио средства на овогодишњем конкурсу, каже да су конкурси важни за умрежавање актера на културној сцени и да управо то доприноси imiyu града.
- За уметнике и комплетну арт сцену јавни конкурс је идеална прилика да се упознају, размене искуства и да заједничким радом долазе до нових резултата и експериментишу у својем пољу. Важно је да Нови Сад и све установе које се баве културом у истом, заједнички граде imiy града и да својим доприносом уметност врате на ниво на којем је она заслужила да буде. Јавни конкурси су интегрални део тога - сматра Велимировић.
Он додаје да је младим уметницима увек потребна подршка.
- Сматрам да младима овај конкурс нуди одличну шансу да прикажу свој рад и да исти на професионалан начин презентују својим суграђанима и свима онима који су у току манифестације присутни. Поред тога, неафирмисани уметници свих старосних доба такође добијају „својих пет минута” што је за сваку похвалу - истиче Немања Велимировић.
За Југослава Сивића, овај конкурс прилика је да уради нешто што није толико често у његовом стваралачком опусу.
- Јавни конкурси су веома важни и значајни, јер пружају могућност, неопходну помоћ и шансу да уметници свој потенцијал и продукцију ставе на виши ниво. То младим и неафирисаним уметницима омогућава већу видљивост на уметничкој сцени, а то је сваком уметнику, који жели да му то буде основни занат, веома важно - каже Сивић.
На овогодишњем конкурсу одабрано је 23 пројекта. Уметнички концепт овогодишњег Калеидоскопа културе „Нераскидиве везе”, представља и тематски оквир програма, док се временски опсег који програми обухватају односи на уметност и стваралаштво настало у последњих 100 година.
А. Брзак