Најстарији активни доктор (101) одржава мозак виталним уз помоћ ОВЕ ТРИ АКТИВНОСТИ

“Практикујем медицину и неурологију већ више од седам деценија. С обзиром на своје године (101), често ме питају како одржавам оштрину ума”, казао је Такер.

Како старимо, наше способности менталне обраде могу да се промене. Неки делови мозга могу да се смање, комуникација између неурона може да постане мање ефикасна, а, такође, проток крви може се смањити. Међутим, како би напредовао, наш ум треба константну активност, а одређене активности могу одржати оштрину ума чак и док старимо.

“Постоји један принцип којег се придржавам, а који свако може да примени: Одржавајте ум ‘ангажованим’ кроз радне, друштвене и забавне активности”, појаснио је др Такер. “Ја користим три дневна ритуала како бих подстицао здравље свог мозга”, додао је.

Истраживања указују на повезаност између пензије и повећаног когнитивног опадања. Зато др Такер и његова супруга и даље активно раде. “Моја супруга Сара, с којом сам у браку већ 66 година, такође се и даље бави психотерапијом и психијатријом, а има 89 година”, открио је.

“Мој посао захтева да редовнто прегледам многе медицинске теме и размишљам о проблемима. Држати се у току с најновијим напретком у подручју неурологије одржава мој мозак активним”, додао је.

Осим рада, и друге активности доприносе стимулацији ума. Волонтирање, бављење хобијима и учење нових вештина држе др Такеров ум ментално ангажованим. “На пример, у својим раним шездесетим годинама уписао сам Правни факултет који сам похађао ноћу, након свог пуног радног дана у медицини. Положио сам испит за адвоката у савезној држави Охајо са 67 година”, открива.

Према истраживањима, јаки друштвени односи могу да помогну у очувању меморије и когнитивних функција.

“Нажалост, у мојим годинама, многи од мојих најближих пријатеља, чланова породице и колега су преминули. Али, срећан сам што сам путем свог посла створио везе с млађим колегама”, истакао је. “Сара и ја такође редовно вечерамо с људима из наше заједнице, што нам омогућава дружење и одржавање друштвених веза”, додао је.

Најмање два пута недељно вечерају са својом ћерком и зетом, као и са сином и његовом супругом. Такође, воле да истражују нове ресторане са својим пријатељима и колегама.

Осим друштвених активности, постоји и радост читања ради самог читања.

“Када не проучавам најновија достигнућа и третмане у неурологији, волим да читами биографије и детективске приче”, казао је др Такер. “Потпуно уронити у добру књигу, било фикцију или стварност, захтева да мозак обради обиље нових информација. Верујем да је то кључно за очување оштрине ума”, додао је.