overcast clouds
12°C
08.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9902
usd
108.5051
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПОЛУГОДИШЊИ РЕЗУЛТАТИ РАДА ПРИСТАНИШТА На рекама се највише претоварају шљунак и камени агрегати

02.08.2023. 08:50 09:03
Пише:
Фото: Pixabay.com

Агенција за управљање лукама од почетка године забележила је 7,4 милиона тона претовареног терета, што је за 2,7 одсто више него у истом периоду прошле године, саопштило је ово предузеће.

Најчешће су претоварени шљунак, песак и камени агрегати са учешћем од 29 одсто. Угаљ је на другом месту са 22 одсто, а нафта и нафтни деривати на трећем, са 13 одсто. На четвртом месту налазе се руде са 12 одсто учешћа у претовару робе.

Када је реч о количинама терета, највећи раст претовара забележен је код угља, за 87 одсто више него на крају прошлогодишњег другог квартала, због увоза овог енергента.

Житарице су имале највећи пад – претоварено је 77,5 одсто мање у односу на исти период 2022. године.

У међународном путничком саобраћају Агенција је до 1. јула евидентирала 592 пристајања и 76.000 путника. У поређењу са истим периодом у prеthodnoj наутичкој сезони, пристајања је било за 6,9 одсто мање, али је била боља попуњеност крузера , јер је забележено за 27 одсто више путника.

На међународном пристаништу у Београду остварена су 242 пристајања, у Новом Саду 161 а у Доњем Милановцу 113. У Голупцу је забележено 68 пристајања, у Смедереву четири а први крузер је евидентиран на новоотвореном пристаништу у Сремској Митровици.

Највише путника искрцало се у престоници – 31.660.

Агенција је, иначе, у 2022. години забележила 1.419 пристајања и 135.251 путника на међународним путничким пристаништима у Србији. Ти резултати указују на опоравак крузинг индустрије.

До краја 2023. године очекују се бољи резултати него у прошлој, због укупног полугодишњег раста претовара и повећања цене жита на међународном тржишту, које би требало позитивно да утиче на домаћи извоз.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар