Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

POLUGODIŠNJI REZULTATI RADA PRISTANIŠTA Na rekama se najviše pretovaraju šljunak i kameni agregati

02.08.2023. 08:50 09:03
Piše:
Foto: Pixabay.com

Agencija za upravljanje lukama od početka godine zabeležila je 7,4 miliona tona pretovarenog tereta, što je za 2,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštilo je ovo preduzeće.

Najčešće su pretovareni šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Ugalj je na drugom mestu sa 22 odsto, a nafta i naftni derivati na trećem, sa 13 odsto. Na četvrtom mestu nalaze se rude sa 12 odsto učešća u pretovaru robe.

Kada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja, za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta.

Žitarice su imale najveći pad – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 putnika. U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni, pristajanja je bilo za 6,9 odsto manje, ali je bila bolja popunjenost kruzera , jer je zabeleženo za 27 odsto više putnika.

Na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161 a u Donjem Milanovcu 113. U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici.

Najviše putnika iskrcalo se u prestonici – 31.660.

Agencija je, inače, u 2022. godini zabeležila 1.419 pristajanja i 135.251 putnika na međunarodnim putničkim pristaništima u Srbiji. Ti rezultati ukazuju na oporavak kruzing industrije.

Do kraja 2023. godine očekuju se bolji rezultati nego u prošloj, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje bi trebalo pozitivno da utiče na domaći izvoz.

Z. Delić

Piše:
Pošaljite komentar