ПРЕДСЕДНИЦА ОПШТИНЕ БЕЛА ЦРКВА ВИОЛЕТА СИМИЋ ЗА ДНЕВНИК: Све више се окрећемо туризму

Осим што се стопа незапослености смањила попуњавањем Индустријске зоне и одржавањем постојећих или покретањем нових пољопривредних газдинстава, председница општине Бела Црква Виолета Симић за „Дневник” каже да се у последње време све више људи окреће породичном туризму, с обзиром на то да белоцркванска језера постају све популарнија дестинација за летњи одмор.

Како каже, Општина је претежно пољопривредна, те се њени житељи осим ратарства, баве и воћарством. Последњих неколико година туризам је грана којој су се такође окренули, с обзиром на то да су им туристички потенцијали, осим језера по којима су препознатљиви, и две планинске реке у Војводини, Караш и Нера, које протичу кроз територију општине. Ту је је и СРП „Делиблатска пешчара”, са посебном атракцијом Загајичких брда. Тако је све већи број и „вила”, односно туристичких објеката који нуде пристојан смештај. 

Што се тиче инвестиција, председница Општине каже да је било више значајнијих улагања. Нека су сами финансирали, из сопственог buyеta, који се годинама није мењао и стагнира на износу од 550 до 600 милиона динара. Оне захтевније пројекте помогли су како Покрајина, тако и држава Србија. 

– Најзначајнији пројекат нам је реконструкција главне Улице 1. октобар у Белој Цркви, јер се ради 1.100 метара пута и то је највећи захват у нашој Општини фактички од њеног формирања као насељеног места – истакла је наша саговорница. – У овој години је ребалансом buyеta у јуну Покрајина одобрила 200 милиона за његову реализацију и до краја године ће бити урађена прва фаза. Следеће године очекујемо да ће бити одобрено још 400 милиона динара за комплетан завршетак улице. Огроман пројекат је такође и нова Спортска хала, која је завршена крајем прошле године, а отворена је ове, након добијања употребне дозволе. За тај пројекат је Покрајински секретаријат за спорт и омладину издвојио око 300 милиона динара.

По њеним речима, прошле године је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојио 8.6 милиона динара за Инклузивни центар. Ове године Општина финансира десет милиона динара како би се урадила комплетна струја, док ће Министарство догодине определити остатак новца за његов завршетак, с обзиром на то да је ове године оно аплицирало код Министарства правде за средства из опортунитета, те је одобрена фасада. Очекивања су да ће до следеће године, на Дан особа са инвалидитетом, Инклузивни центар бити отворен, те да ће сва удружења која се баве том социјалном целином бити под једним кровом.

Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања каже, годишње добију пет милиона за геронтопрограм и личне пратиоце деци са посебним потребама, што побољшава услуге социјалне заштите. Сва насеља у општини имају вртиће и основне школе, у неким местима су школе до четвртог разреда, док у неким школама постоји свих осам разреда. Оно што треба истаћи је чињеница да Локална самоуправа издваја око осам милиона, а два милиона суфинансира Покрајински секретаријат за образовање, како би сва деца имала бесплатан превоз до школе.

– Из нашег buyеta годишње издвајамо око 15 милиона динара за спорт, осам милиона за наша удружења којих је све више, нарочито жена – казала је председница Симић. – Такође континуирано улажемо у одржавање постојећих обејката школа и вртића, те су и услови боравка најмлађих белоцрквана сасвим солидни. Нов намештај за њихово опремање се сада купује. Нажалост, популација становништва опада, па тако за сада нема листа чекања. Урадили смо ново дечје игралиште код аутобуске станице, прошле године смо урадили модерно кошаркашко игралиште, теретану на отвореном на Градском језеру и слично. Конкурсима смо определили пет милиона за цркве, те смо урадили кров и стазу у градској цркви „Светих Петра и Павла”, а ради се фасада цркве у Банатској Паланци. До краја године радиће се и кров на цркви у Калуђерову.

– Крајем прошле године смо потписали уговор јавно – приватног партнерства за јавну расвету, те је у току замена свих 3.500 стубова новим, који раде по принципу ЛЕД расвете, на територији целе општине – поручила је Виолета Симић. –  Што се тиче путне инфраструктуре, урадили смо пут Црвена Црква – Чешко Село, јер без обзира што тамо живи петнаестак становника, у насељу имају етно музеј и цркву, те је село постало и велика туристичка атракција. Урадили смо и пут у Крушчици, а обе те инвестиције су дефинисане након посете чешког председника Милоша Земана Србији, те су и средства дата директно из кабинета председника Александра Вучића. Код нас је иначе седиште Националног чешког савета.

У току су израде пројектно – техничких документација за канализацију насељеног места Врачев гај, затим за Улицу Жарка Зрењанина у Кусићу, као и за капелу у Црвеној Цркви....

– Канализација нам је рак рана, с обзиром на то да користимо и даље ону из 1978. године, те нам је потребна потпуна реконструкција– искрено ће Виолета Симић, додавши да ће најкасније догодине аплицирати за пројектно – техничку документацију за тај велики подухват – То су огромне цифре које не можемо издвојити из нашег локалног buyеta, зато очекујемо да ћемо ући у програм „Зелена Србија” код Министрарства заштите животне средине и да ћемо тако доћи до финансија. Доста лоше стојимо и са водоводом који нам је такође из седамдесетих година. Извориште нам је у Стражи, на 13 километара од Беле Цркве. План нам је да и за тај подухват конкуришемо за пројектно – техничку документацију, те да у наредним годинама и то решимо.

Према њеним речима, тек када се заврше водовод и канализација, моћи ће да размишљају о пречистачу. У оквиру Општине он постоји у Крушчици, а изграђен је пре четири године средствима Републике Чешке, захваљујући Националном чешком савету.

Ивана Бакмаз

Фото: Ф. Бакић

Шију ђонове за ципеле, склапају патике

– Када се узму у обзир сви параметри, по евиденцији Националне службе за запошљавање је око 1.500 незапослених радно способних лица на нашој територији – рекла је за „Дневник” Симић. – Смањењу стопе незапослености допринело је у последње четири године отварање фабрике „Briy”, у којој се шију ђонови за ципеле и склапају се елементи за патике. Тренутно запошљавају 320 радника и један је од већих послодаваца. У Индустрисјкој зони нам је и компанија „Фламат”, која се бави производњом хепокоцкица и велики су извозници из Србије. Ове године купили су још једну парцелу у Индустријској зони и управо завршавају нов погон. Ту је и чешка компанија „Спел Мануфацтуринг”, која је узела у закуп задњу инфраструктурно опремљену парцелу и средином следеће године очекујемо изградњу. Добили су субвенције за запошљавање од Републике Србије. Доста успешно послује и компанија „Металинг стеел доо”, која се бави производњом металне галантерије, а на нашу срећу, имамо и највећег извозника свежег воћа из Србије, „Агромаркет” компанију.