НОВИ САД ГРАД КУЛТУРЕ Културна станица „Ковиљ” ПРОСТОР ЗА ПОНОС СУГРАЂАНА ЛАЗЕ КОСТИЋА

Овај простор, осим што је подигао културне и уметничке капацитете Ковиља и отворио бројне могућности за локалну заједницу, постао је понос читавог села, надомак Новог Сада.  

Потребно место за културу

Жеља и потреба становништва овог села за простором, у којем ће се организовати културни догађаји, произвела је КС „Ковиљ”.

- Културна станица „Ковиљ„ отворена је у децембру прошле године, а настала је из искрене жеље и потреба малог сеоцета у близини Новог Сада чије су генерације преносиле традицију, историју и предање са старијих на млађе - објашњава координаторка Културне станице „Ковиљ” Ружица Радовић. - Отворена је у самом центру, прекопута родне куће чувеног песника Лазе Костића чије име се са поносом изговара и носи у срцу.

Отварање културне станице није било само питање новог простора и места окупљања локалног становништа, већ и подигло и сам квалитет организације и реализације програма.

- У данашњем  простору Културне станице „Ковиљ” одувек су се одржавале фолклорне пробе, концерти, али и дешавања локалног карактера који су званичним отварањем добили на квалитету, проширили своје капацитете и обогатили како простор тако и читаво место - наводи Ружица Радовић.

Највредније утврђење

Настанак ове културне станице, након њеног реновирања, обрадовало је све становнике овог места, а нарочито децу и младе.

- За већину становништва КС „Ковиљ” је, ако можемо тако рећи, једно утврђење у коме је све наше највредније што имамо - наводи Ружица Радовић. - У самом простору се окупља веома велик број деце и младих, а поред свега тога, људи осећају велики понос јер је отворена баш у Ковиљу и јер је Град препознао потенцијале овог месте и отворио је баш овде.

Сада се програми дешевају током целе године, што је значајно како за уметнике, тако и за посетиоце, а фебруар је посебно резервисан за Лазу Костића.

- Оно што бих издвојила свакако је летњи биоскоп који се одржава на отвореном, а посебно бих истакла, наравно, и месец фебруар, који смо организовали у част нашег Лазе Костића, чија је родна кућа прекопута културне станице, али  и низ програма који су били веома посећени - истиче Ружица Радовић.

Простор за промоцију и афирмисање уметника

С обзиром на чињеницу да Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе” пружа шансу развоју локалне уметничке сцене, уступа простор неафирмисаним уметницима да промовишу себе и своје стваралаштво, и простор Културне станице „Ковиљ” успешно је то остварио.

- У КС „Ковиљ” успешно су промовисани локални бендови као што је Певачка група „Ковиље”, културна уметничка друштва попут Фолклорног ансамбла „Лаза Костић” и КУД-а „Васино коло”, али и неколико мање познатих песника и књижевника као што су Јулиа Капорњаи, Бошко Брзић, Мића Самочета и други, тако да је простор успешно искоришћен - потврђује Ружица Радовић.

За афирмисање уметнике и реализацију програма у КС „Ковиљ” доступни су простор у затвореном, али и велики амфитеатар на отвореном.

- Простор у Ковиљу је подељен тако да се програми могу реализовати у затвореном простору, али, исто тако, поседујемо и велик и веома леп амфитеатар на отвореном што уметницима нуди бројне могућности - закључује Радовић.

У месецу рођења Лазе Костића, ове године организовани су различити догађаји у част овог чувеног песника.

- Ове године у фебруару месецу организовали смо низ дешавања у Ковиљу у част Лазе Костића - истиче Ружица Радовић. - Месец његовог рођења обележили смо дечијом радионицом под називом „Ленкини шешири и Лазини бркови”, изложбом слика ликовне колоније „Свети Рафаило Шишатовачки” и позоришном представом „Од раја до безњенице” која говори о трагичној љубави између Ленке и Лазе. У плану нам је и да наредни фебруар посветимо Костићу те и да нам, тај месец, традиционално буде везан за њега.

Шта истиче Културну станицу „Ковиљ”

У КС „Ковиљ” организују се многобројни културни програми. Оно што издваја ову културну станицу јесу програми везани за очување локалне средине који се баве летњим, али и зимским, обичајима.

- Истраживањем локалне баштине дошли смо до података о начину живота, навикама и обичајима локалног становништва и обичаја који су везани за лето и зиму - открива Ружица Радовић. - Сваког лета, у доба великих киша, спровођени су обичаји „Додоле” који су имали за циљ да умилостиве силе и пошаљу кишу како би земља била плодна. Тај обичај се не изводи више од 50 година. Од отварања културне станице радили смо низ радионица са децом на ову тему, правили маске и учили комплетан обичај, песму и кораке уз које су девојке играле, како би финални производ био карневалска шетња Додола, али и видео материјал о томе. У плану нам је да се бавимо и зимским делом обичајне праксе локалног становништа те од септембра организујемо даља истраживања, радионице и програме на ту тему. У плану је да се бавимо коринђашима, машкарама и вертепама који су такође у веома малој мери сачувани те нам је ово прилика да их сачувамо и пренесемо на млађе генерације.

И. Јапунџа

О културним станицама као новим средиштима културе сазнајте више на https://kulturnestanice.rs/ .