ПРЕТИ ЛИ НАМ НЕСТАШИЦА АНТИБИОТИКА: ЕУ повећава производњу, спремамо се за нови талас инфекција
Европска унија мора пре зиме да повећа производњу кључних антибиотика и да их разумније троши, упозорила је Европска комисија.Приоритет су антибиотици који се користе за лечење респираторних инфекција, а у изради је и попис кључних лекова, чија би прва верзија требало да буде објављена до краја године.
Подаци упућују на закључак да ће понуда оралних формулација кључних антибиотика за респираторне инфекције покрити потрошњу, објавила је Комисија у понедељак, а реч је о потрошњи амоксицилина, амоксицилин/клавуланске киселине, пеницилина Б, азитромицина, кларитромицина, цефтриаксона, цефотаксима и пиперацилин-тазобактама.
Шта то значи за Србију?
На списку Агенције за лекове и медицинска средства налазе се ови антибиотици широког спектра. Ове лекове, од којих највише познајемо сумамед, хемомицин, амоскицилин, пеницилин, производе наше компаније „Галеника“ и „Хемофарм“, али и словеначки „Лек“ и „Крка“, хрватска „Плива“, француски „Лаборатоар уните“, италијански „Абви“. Како све ове компаније послују у Европској унији, биће спремне за евентуалне несташице, али остаје питање да ли ће тих лекова бити довољно и за земље ван ЕУ, попут наше.
Прошле године државе Европске уније суочиле су се с несташицом антибиотика, надајући се да ће се стање до пролећа нормализовати. Највише се тражио амоксицилин, један од лекова избора за бактеријске инфекције код деце. Тада је до несташице у Шпанији, Немачкој, Италији, Аустрији и осталим чланицама ЕУ дошло услед комбинације више фактора: пораста респираторних инфекција у зимском периоду, глобалног притиска на залихе у време пандемије коронавируса, застоја у набавци сировина, недовољно производних капацитета и тешкоћа у транспорту.
Не чуди зато што се Европска унија спрема за нови талас вирусних инфекција и компилкација. Свему томе треба додати и да постоји вишегодишњи проблем са снабдевањем фармаколошких компоненти, од којих се већина производи у Кини и Индији, али је РФЗО саопштио да у Србији нема великих несташица, као и да су оне, кад их има, периодичне. Повремено је отежано снабдевање пеницилинским сирупима, антидијабетиком Оземпик и антиепилептиком Ефтил, навели су у Апотеци Београд.
У међувремену, треба рећи и да је, према подацима Европског центра за контролу болести, Србија на трећем месту у Европи по употреби антибиотика. Стање се унеколико поправило откако је забрањена њихова слободна продаја у апотекама, али је опет нагло порасло од 2015. наовамо, из познатих нам разлога. Посебан проблем представља пречеста употреба антибиотика с већим потенцијалом за стварање резистенције. У Србији је највећа употреба ових антибиотика била 2018, када су чинили 42,5 одсто свих коришћених антибиотика. Поређења ради, просечна употреба ових антбиотика међу свим антибиотицима у Европи на нивоу је од 29 одсто, а у скандинавским земљама је мања од 20 одсто.
Европска агенција за лекове пратиће доступност лекова у наредним месецима како би на време открила несташицу која би се могла развити у кризу у снабдевању, а ЕК ће по потреби моћи да организује заједничку набавку за свих 27 чланица.
И. Р.
