PRETI LI NAM NESTAŠICA ANTIBIOTIKA: EU povećava proizvodnju, spremamo se za novi talas infekcija
Evropska unija mora pre zime da poveća proizvodnju ključnih antibiotika i da ih razumnije troši, upozorila je Evropska komisija.Prioritet su antibiotici koji se koriste za lečenje respiratornih infekcija, a u izradi je i popis ključnih lekova, čija bi prva verzija trebalo da bude objavljena do kraja godine.
Podaci upućuju na zaključak da će ponuda oralnih formulacija ključnih antibiotika za respiratorne infekcije pokriti potrošnju, objavila je Komisija u ponedeljak, a reč je o potrošnji amoksicilina, amoksicilin/klavulanske kiseline, penicilina B, azitromicina, klaritromicina, ceftriaksona, cefotaksima i piperacilin-tazobaktama.
Šta to znači za Srbiju?
Na spisku Agencije za lekove i medicinska sredstva nalaze se ovi antibiotici širokog spektra. Ove lekove, od kojih najviše poznajemo sumamed, hemomicin, amoskicilin, penicilin, proizvode naše kompanije „Galenika“ i „Hemofarm“, ali i slovenački „Lek“ i „Krka“, hrvatska „Pliva“, francuski „Laboratoar unite“, italijanski „Abvi“. Kako sve ove kompanije posluju u Evropskoj uniji, biće spremne za eventualne nestašice, ali ostaje pitanje da li će tih lekova biti dovoljno i za zemlje van EU, poput naše.
Prošle godine države Evropske unije suočile su se s nestašicom antibiotika, nadajući se da će se stanje do proleća normalizovati. Najviše se tražio amoksicilin, jedan od lekova izbora za bakterijske infekcije kod dece. Tada je do nestašice u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Austriji i ostalim članicama EU došlo usled kombinacije više faktora: porasta respiratornih infekcija u zimskom periodu, globalnog pritiska na zalihe u vreme pandemije koronavirusa, zastoja u nabavci sirovina, nedovoljno proizvodnih kapaciteta i teškoća u transportu.
Ne čudi zato što se Evropska unija sprema za novi talas virusnih infekcija i kompilkacija. Svemu tome treba dodati i da postoji višegodišnji problem sa snabdevanjem farmakoloških komponenti, od kojih se većina proizvodi u Kini i Indiji, ali je RFZO saopštio da u Srbiji nema velikih nestašica, kao i da su one, kad ih ima, periodične. Povremeno je otežano snabdevanje penicilinskim sirupima, antidijabetikom Ozempik i antiepileptikom Eftil, naveli su u Apoteci Beograd.
U međuvremenu, treba reći i da je, prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, Srbija na trećem mestu u Evropi po upotrebi antibiotika. Stanje se unekoliko popravilo otkako je zabranjena njihova slobodna prodaja u apotekama, ali je opet naglo poraslo od 2015. naovamo, iz poznatih nam razloga. Poseban problem predstavlja prečesta upotreba antibiotika s većim potencijalom za stvaranje rezistencije. U Srbiji je najveća upotreba ovih antibiotika bila 2018, kada su činili 42,5 odsto svih korišćenih antibiotika. Poređenja radi, prosečna upotreba ovih antbiotika među svim antibioticima u Evropi na nivou je od 29 odsto, a u skandinavskim zemljama je manja od 20 odsto.
Evropska agencija za lekove pratiće dostupnost lekova u narednim mesecima kako bi na vreme otkrila nestašicu koja bi se mogla razviti u krizu u snabdevanju, a EK će po potrebi moći da organizuje zajedničku nabavku za svih 27 članica.
I. R.
