У МОЛУ ОФОРМЉЕН ПТИЧЈИ ПАРК КРАЈ ТИСЕ, пернати лепотани и веверице радо прихватили нови дом
Како би оплеменили запуштени терен обрастао дивљим зеленилом, који се простире на површини од два хектара у близини обале Тисе куда је некада пролазила скела у насељу Мол, чланови Удружење за заштиту животне средине „Зелентарка” из тог насеља су, заједно са волонтерима и донаторима успели да раскрче терен, поврате плодност земљишта, сачувају оно највредније, а уз то и засаде нове биљке.
Како је за „Дневник” објаснио председник поменутог удружења Ференц Баић, идеја је била направити корисно станиште за птице, у ком ће моћи да уживају и сви они који поштују законе природе. Радови су почели 2013. године уклањањем дивљег растиња, уз припремне радове за садњу око 1.800 садница, да би након шест месеци место са поносом понело име Птичји парк.
– У парку се налази око 90 птичјих кућица за разне врсте птица, а поставили смо и кућице за веверице, с обзиром на то да су на овом терену оне примећене – рекао је Баић. – У парку постоји 12 великих хранилица за птице и две за веверице. Површину оплемењује око 1.200 багрема, јер смо полазили од чињенице да треба да имамо и пашњак за пчеле. Уз багрем, присутни су и стабла храста, ораха и лешника.
Откако је парк подигнут, чини се да птице обожавају свој нови простор, имајући у виду да је примећено да их има више, и то различитих врста. Очигледно су стекле поверење истражујући околину, јер је више од 60 одсто постављених кућица заузето, а то је знак да су летачи прихватили ново место за размножавање. Додатна корист је повећан број дивљачи која се зими редовно прихрањује одговарајућим житарицама, насутим у хранилице. Током летњег периода постављају се и појилице.
– Током целе године се води брига о парку, а зимске радове око одржавања и орезивања када за то дође време раде волонтери – истакао је наш саговорник. – Кошење се редовно спроводи на терену, с обзиром на то да се и травнати тепих мора одржавати зарад живота различитог живог света који ту проналази дом. Посебно нам је драго што је Птичји парк постао излетиште за предшколску децу, која радо долазе на едукације које се спроводе у вези са заштитом птица, па самим тим и чувањем животног окружења. Становништво је такође пуног срца прихватило идеју и уз позитивне коментаре се, без икаквих проблема, одазову на радне акције. Последњих неколико година како се парк подизао и уређивао, житељи су стекли навику да зими самостално купују храну и долазе овде да донесу храну за птице које су присутне у том периоду. То нам говори да смо урадили одличну ствар, подигли смо свест о важности птица, али и о значају њихове заштите, бар што се тиче нашег окружења. На то смо изузетно поносни.
Како је рекао Ференц, што се тиче планова за даље, наравно да их има, јер увек може боље, само је тешко спровести их, јер је тешко добити пројекте, па самим тим и паре. Они као удружење трагају за донаторима који би подржали птице и остале животиње на тој површини од два хектара, те помогли да се Птичји парк одржи и настави развијати. Велику помоћ на самом почетку, када је парк требало да се оформи, пружила им је локална самоуправа, на челу са председником општине Ада, Золтаном Билицким, на чему су му сви изузетно захвални.
Ивана Бакмаз