U MOLU OFORMLJEN PTIČJI PARK KRAJ TISE, pernati lepotani i veverice rado prihvatili novi dom
Kako bi oplemenili zapušteni teren obrastao divljim zelenilom, koji se prostire na površini od dva hektara u blizini obale Tise kuda je nekada prolazila skela u naselju Mol, članovi Udruženje za zaštitu životne sredine „Zelentarka” iz tog naselja su, zajedno sa volonterima i donatorima uspeli da raskrče teren, povrate plodnost zemljišta, sačuvaju ono najvrednije, a uz to i zasade nove biljke.
Kako je za „Dnevnik” objasnio predsednik pomenutog udruženja Ferenc Baić, ideja je bila napraviti korisno stanište za ptice, u kom će moći da uživaju i svi oni koji poštuju zakone prirode. Radovi su počeli 2013. godine uklanjanjem divljeg rastinja, uz pripremne radove za sadnju oko 1.800 sadnica, da bi nakon šest meseci mesto sa ponosom ponelo ime Ptičji park.
– U parku se nalazi oko 90 ptičjih kućica za razne vrste ptica, a postavili smo i kućice za veverice, s obzirom na to da su na ovom terenu one primećene – rekao je Baić. – U parku postoji 12 velikih hranilica za ptice i dve za veverice. Površinu oplemenjuje oko 1.200 bagrema, jer smo polazili od činjenice da treba da imamo i pašnjak za pčele. Uz bagrem, prisutni su i stabla hrasta, oraha i lešnika.
Otkako je park podignut, čini se da ptice obožavaju svoj novi prostor, imajući u vidu da je primećeno da ih ima više, i to različitih vrsta. Očigledno su stekle poverenje istražujući okolinu, jer je više od 60 odsto postavljenih kućica zauzeto, a to je znak da su letači prihvatili novo mesto za razmnožavanje. Dodatna korist je povećan broj divljači koja se zimi redovno prihranjuje odgovarajućim žitaricama, nasutim u hranilice. Tokom letnjeg perioda postavljaju se i pojilice.
– Tokom cele godine se vodi briga o parku, a zimske radove oko održavanja i orezivanja kada za to dođe vreme rade volonteri – istakao je naš sagovornik. – Košenje se redovno sprovodi na terenu, s obzirom na to da se i travnati tepih mora održavati zarad života različitog živog sveta koji tu pronalazi dom. Posebno nam je drago što je Ptičji park postao izletište za predškolsku decu, koja rado dolaze na edukacije koje se sprovode u vezi sa zaštitom ptica, pa samim tim i čuvanjem životnog okruženja. Stanovništvo je takođe punog srca prihvatilo ideju i uz pozitivne komentare se, bez ikakvih problema, odazovu na radne akcije. Poslednjih nekoliko godina kako se park podizao i uređivao, žitelji su stekli naviku da zimi samostalno kupuju hranu i dolaze ovde da donesu hranu za ptice koje su prisutne u tom periodu. To nam govori da smo uradili odličnu stvar, podigli smo svest o važnosti ptica, ali i o značaju njihove zaštite, bar što se tiče našeg okruženja. Na to smo izuzetno ponosni.
Kako je rekao Ferenc, što se tiče planova za dalje, naravno da ih ima, jer uvek može bolje, samo je teško sprovesti ih, jer je teško dobiti projekte, pa samim tim i pare. Oni kao udruženje tragaju za donatorima koji bi podržali ptice i ostale životinje na toj površini od dva hektara, te pomogli da se Ptičji park održi i nastavi razvijati. Veliku pomoć na samom početku, kada je park trebalo da se oformi, pružila im je lokalna samouprava, na čelu sa predsednikom opštine Ada, Zoltanom Bilickim, na čemu su mu svi izuzetno zahvalni.
Ivana Bakmaz