На берзи жито 24,7 динара, ДРЖАВА ДАЈЕ 27,5, А ВЕЛЕТРГОВЦИ ЋУТЕ
Жетва пшенице у Војводини биће завршена током овог викенда, док ће у централним деловима Србије потрајати још неколико дана наредне седмице.
Овогодишњу жетву обележиће мањи приноси у односу на очекиване и лошији квалитет зрна, али и вест да ће Републичке робре резерве, према препоруци Владе Србије, откупити 200.000 тона хлебног зрна по цени од 25 динара без ПДВ, односно за 27,5 динара с порезом на додату вредност. То је тренутно виша цена коштања у односу на то да је на Продуктној берзи Нови Сад пондер цена килограма пшенице 24,7 динара.
Подсећамо да су пољопривредна удружења тражила да због ниске цене пшенице држава откупи 300.000 тона нове пшенице, односно око десет одсто од овогодишњег рода и тако погура тржиште пшенице, али, без обзира на то, и 200.000 тона, наводе, за почетка ће бити довољно уколико у наредном периоду држава буде куповала још жита.
У погледу цене коју држава плаћа за нови род, из Иницијативе за опстанак пољопривреде Србије Радосав Адамовић казао је за „Дневник” да је коректна, јер жито није скупље ни у окружењу, али да нису задовљни како ће се жито откупљивати. - Требало је продају организовати као што је то било пре три, четири године, да свако регистровано пољопривредно газдинство продаје своје жито, а не да то, уместо нас, чине складиштари којима смо предали жито на чување и који ће сада бити у прилици да одређују колико ће чијег жита продати - казао је Адамовић и додао да пољопривредна удружења сумњају да ће складиштари платити земљорадницима 27,5 динара килограм пшенице.
Како је рекао, нови род је приман по аконтној цени од 19 и 20 динара и мада је жетва у већем обиму завршена, ниједан велетрговац није изашао са коначном ценом. - Код њих је наше пшеница, задужени смо и они доносе одлуку о цени новог рода. Протеклих година било је да се на аконтну цену дода још два, три динара и тако дође до коначне цене, па очекујемо да буде тако и сада.
Пшенице ћемо ове године имати више него лане, пошто је посејано знатно више него у сетви 2021. године, када смо је имали, према подацима Републичког завода за ститистку, на 621.000 хектара. Сада исти извор каже да ћемо хлебно зрно скунути са близу 682.250 хектара и добити 3.755.304 тона хлебног зрна, а принос по хектару ће бити око 5,5 тона.
Анализе показују да је за исхрану 6,6 милиона житеља Србије, семе и Робне резерве, потребно око 1,55 милиона тона пшенице. Уз квалитетно семе и обраду земље, више природног ђубрива, те количине могу у просечним годинама да се обезбеде на површини од 300.000 хектара. Све остале произведене тоне могу и треба да се извезу.
Ратари су зато већ сада у дебелом минусу јер је прошле године у откупу пшеница вредела 35 динара килограм, а сетва је скупља за 50 одсто него у јесен 2021. године.
Задружни савез Војводине израчунао је да уколико принос по хектару буде пет тона, онда би килограм новог рода требао да кошта 33,3 динара само за покривање трошкова сетве, без зараде, али ако су земољрандици добили више пшенице од пет тона, цена жита би требала да буде нижа. Савез је израчунао да је ратарима довољно да би били на нули и 27,7 динара за килограм жита ако добију шест тона по хектару, а 23,7 динара ако буде седам тона зрна по хектару.
З. Делић