Na berzi žito 24,7 dinara, DRŽAVA DAJE 27,5, A VELETRGOVCI ĆUTE
Žetva pšenice u Vojvodini biće završena tokom ovog vikenda, dok će u centralnim delovima Srbije potrajati još nekoliko dana naredne sedmice.
Ovogodišnju žetvu obeležiće manji prinosi u odnosu na očekivane i lošiji kvalitet zrna, ali i vest da će Republičke robre rezerve, prema preporuci Vlade Srbije, otkupiti 200.000 tona hlebnog zrna po ceni od 25 dinara bez PDV, odnosno za 27,5 dinara s porezom na dodatu vrednost. To je trenutno viša cena koštanja u odnosu na to da je na Produktnoj berzi Novi Sad ponder cena kilograma pšenice 24,7 dinara.
Podsećamo da su poljoprivredna udruženja tražila da zbog niske cene pšenice država otkupi 300.000 tona nove pšenice, odnosno oko deset odsto od ovogodišnjeg roda i tako pogura tržište pšenice, ali, bez obzira na to, i 200.000 tona, navode, za početka će biti dovoljno ukoliko u narednom periodu država bude kupovala još žita.
U pogledu cene koju država plaća za novi rod, iz Inicijative za opstanak poljoprivrede Srbije Radosav Adamović kazao je za „Dnevnik” da je korektna, jer žito nije skuplje ni u okruženju, ali da nisu zadovljni kako će se žito otkupljivati. - Trebalo je prodaju organizovati kao što je to bilo pre tri, četiri godine, da svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo prodaje svoje žito, a ne da to, umesto nas, čine skladištari kojima smo predali žito na čuvanje i koji će sada biti u prilici da određuju koliko će čijeg žita prodati - kazao je Adamović i dodao da poljoprivredna udruženja sumnjaju da će skladištari platiti zemljoradnicima 27,5 dinara kilogram pšenice.
Kako je rekao, novi rod je priman po akontnoj ceni od 19 i 20 dinara i mada je žetva u većem obimu završena, nijedan veletrgovac nije izašao sa konačnom cenom. - Kod njih je naše pšenica, zaduženi smo i oni donose odluku o ceni novog roda. Proteklih godina bilo je da se na akontnu cenu doda još dva, tri dinara i tako dođe do konačne cene, pa očekujemo da bude tako i sada.
Pšenice ćemo ove godine imati više nego lane, pošto je posejano znatno više nego u setvi 2021. godine, kada smo je imali, prema podacima Republičkog zavoda za stitistku, na 621.000 hektara. Sada isti izvor kaže da ćemo hlebno zrno skunuti sa blizu 682.250 hektara i dobiti 3.755.304 tona hlebnog zrna, a prinos po hektaru će biti oko 5,5 tona.
Analize pokazuju da je za ishranu 6,6 miliona žitelja Srbije, seme i Robne rezerve, potrebno oko 1,55 miliona tona pšenice. Uz kvalitetno seme i obradu zemlje, više prirodnog đubriva, te količine mogu u prosečnim godinama da se obezbede na površini od 300.000 hektara. Sve ostale proizvedene tone mogu i treba da se izvezu.
Ratari su zato već sada u debelom minusu jer je prošle godine u otkupu pšenica vredela 35 dinara kilogram, a setva je skuplja za 50 odsto nego u jesen 2021. godine.
Zadružni savez Vojvodine izračunao je da ukoliko prinos po hektaru bude pet tona, onda bi kilogram novog roda trebao da košta 33,3 dinara samo za pokrivanje troškova setve, bez zarade, ali ako su zemoljrandici dobili više pšenice od pet tona, cena žita bi trebala da bude niža. Savez je izračunao da je ratarima dovoljno da bi bili na nuli i 27,7 dinara za kilogram žita ako dobiju šest tona po hektaru, a 23,7 dinara ako bude sedam tona zrna po hektaru.
Z. Delić