БЕЛИ ЛУК из Клека МОЖЕ БИТИ ДОБАР ИЗВОЗНИ БРЕНД СРБИЈЕ А НЕ САМО ЛЕК ПРОТИВ УРОКА до купаца стиже и интернетом (ВИДЕО)
Војвођански повртари су завршили вађење белок лука, а већ од половине августа почеће да се припремају за нову сетву, која би требала да се обави средином октобра.
Род се сада суши на промаји у чардацима и шупама, после чега ће сезонски радници чистити главице, овојне листове трљати рукама и скидати их.
Припреме за сетву су захтевне јер, у зависности од површине на којој ће се сејати, треба бар 500 килограма главица белог лука „ченирати”, велике ченове око главице одвајати да би се већи чен остављао за заснивање нове производње, а ченови у средњем делу који су мало ситнији остављати по страни и користити, вероватно, у прехрамбеној индустрији за кобасице.
Бели лук се у народу на овим просторима одавнина користи против урока, затим против грипа због снажног бактеријског дејства, високог крвног притиска, бољег укуса јелима...али у повртарству заузима сваке године све мање површина. Купујемо га чак у Кини, а могли би га имати за сопствене потребе уколико би се повртари удружили и заједнички заступали своје интересе.
Проиозвођачи који раде бели лук кажу да ова година није била лоша за поврће јер је просечан принос био од две до три тоне по хектару, али да је цена никад нижа, свега стотину динара навелико.
Дипломирани инжењер пољопривреде Слађана Николи из Клека, код Зрењанина, пет година се бави луком и наводи да из године у годину настоји да производњу задржи у истом обиму, мада се ово корисно поврће не може сваке године сејати на истој парцели, већ тек после три до пет година.
Ове сезоне скинула је род са 1,2 хектара и премда има услове да произоводњу прошири, нестабилно тржиште и недостатак радне снаге је у томе спутавају.
- Нисмо организовани у удружење већ зависимо од накупаца који диктирају цену лука навелико. Не смемо чак ни да кажемо колико га имамо јер на основу тога формирају цену и уцењују нас - каже Николи. - Део рода продам преко интернета, а већи део накупцима који поврће даље продају по пијацама и мањим продавницама.
Асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду Ђорђе Војновић каже за Дневник да је прошле године под белим луком било 1.311 хектара са којих је извађено 3.373 тоне рода одличног квалитета. Просечан принос, навео је, био је 2,6 тона по хектару.
Војновић каже да смо већи увозници него извозници. Годишње продамо свега 150 тона а купимо око 1.000 тона.
-Мада имамо идеалне услове за производњу, плодно, незакоровљено земиште, бели лук се све мање гаји. Ове сезоне и они малобројни повртари дићи руке од посла, јер тренутно навелико килограм вреди свега стотину динара, док за заснивање производње треба од 5.000 до 6.000 евра по хектару Највећи трошак одлази на сезонске раднике пошто лук треба плевити,а неки повртари га и саде ручно - немају сејалицу. И производњу не вреди започињати уколико нема система за наводњавање, па је и трошак за воду значајна ставка.
Наша саговорница истиче да нема села у Банату где бар један земљорадник не сеје бели лук. - У Банату поврће има традицију, али шта то вреди када уместо да површине под белим луком увећавамо, ми их или смањујемо или сетву задржавамо у истом обиму. Нема довољно заинтересованих да се производња сертификује и да заједничким снагама изађемо на страна тржишта, мада је домаћи бели лук бољег квалитета у односу на страни, пошто користимо мање хемијских заштитних средстава.
Слађана Николи каже да сеје сорту „босут”, чије главице имају јаку арому и интезиван мирис и да ту сорту сеју и други повртари, па су и због тога у предности у односу на стране произвођаче. - Јак мирис и арома лука се одмах осете и чим се користи, околина одмах зна ко је јео белог лука.
З. Делић