Оаза духовности у најстаријем националном парку у Србији
Познато је да је Фрушка гора најстарији национални парк у Србији и да са својих око 80 километара дужине од истока ка западу представља праву природну оазу биљног и животињског света. Сви љубитељи рекреативних активности могу да изаберу неку од уређених планинарских стаза и тако се боље упознају са Алмом Монс или „плодном планином“, како су је звали Римљани. Богатство ове планине огледа се и у чињеници да је њено тло погодно за садњу и гајење винове лозе од којих настају квалитетна и награђивана вина.
Поред тога, на простору Фрушке горе налазе се и вредне културно-историјске целине, споменици културе, етнолошка наслеђа и знаменита места, а као највредније споменичко благо истичу се фрушкогорски манастири. Иако народно предање градњу манастира смешта неколико векова пре историјских података, први писани траг о православним манастирима на Фрушкој гори датира још из 1455. године. Ради се о писму деспота Ђурађа Бранковића упућеном папи Калисту III у којем се позива на право добијено од prеthodnog папе да се подигну православни манастири, што је вековима потом и уследило.
Да ли сте знали да је Фрушка гора позната и под именом „Српска Света гора“? Разлог томе лежи у чињеници што се на овом простору налази 22 манастира који завређују сваку пажњу и представљају јединствену оазу духовности. Ако се из Новог Сада крене преко Иришког венца стићи ће се до манастира Старо и Ново Хопово који су према одређеним изворима подигнути крајем 15. или почетком 16. века. За оснивање ових манастира заслужан је деспот Ђорђе Бранковић, односно архиепископ и митрополит београдски и сремски Максим.
Значајан сегмент у манастирима представља зидно сликарство. Један од најбољих примера је манастир Крушедол где осликани зидови имају велику вредност и представљају пример фреско сликарства средњовековне Србије из 16. века и новог стила који је досегао кулминацију у 18. веку.
Први историјски подаци о српским православним манастирима потичу из османлијског периода, из средине 16. века, а како је њихова историја специфична, прича о њима најчешће започиње предањем. Управо према једном таквом је током 12. века српски великаш Приба или Прива подигао манастир Привина Глава. Посебна занимљивост за овај манастир везује се за почетак 17. века када је српски патријарх Пајсије нашао илуминирани псалтир, посебну религијску књигу данас познату и као „Минхенски псалтир“, и оставио запис који сведочи о манастиру.
Као што се да закључити, сваки од 22 манастира иза себе крије уникатну причу коју је Туристичка организација Града Новог Сада забележила током теренског истраживања 2022. године и пренела путем званичног сајта. То је омогућило да се локално становништво и туристи пре обиласка неког од манастира информишу о њиховим појединостима, начинима одевања приликом посете, радном времену, најавама групних посета и сл.
Као додатну погодност, Туристичка организација Града Новог Сада креирала је и представила дигиталну мапу Новог Сада и Фрушке горе, где је након прве фазе обележено близу 600 најзначајнијих туристичких атракција, винарија, ресторана, планинарских стаза, јавног превоза и друго, са навигацијама до сваког одредишта. Међу обележеним атракцијама налазе се и фрушкогорски манастири, што омогућава лакше планирање њихових обилазака. Мапа Фрушке горе и Новог Сада налази се на званичној интернет презентацији организације, којој можете приступити кликом овде.
Туристичка организација Града Новог Сада
(Огласни текст)